Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-89057-01
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kokoro 2012 235 strana

očuvanost 5-

Rasprava o dobru (1911) je prvo i temeljno delo Nišide Kitaroa i polazna tačka Kjotske filozofske škole. Knjiga predstavlja pokušaj sinteze zapadne filozofije (Kant, Hegel, Vilijam Džems) i zen-budističkog iskustva, pri čemu Nišida razvija originalnu filozofiju zasnovanu na pojmu čistog iskustva.

Centralna ambicija dela jeste da se dobro, istina i stvarnost ne razumeju apstraktno, već kao nešto što se pojavljuje u neposrednom, pre-refleksivnom iskustvu života. Dobro nije spoljašnja norma, već unutrašnja dinamika stvarnosti same.

CENTRALNA IDEJA DELA

Dobro se ne nalazi izvan iskustva, već u njegovoj najdubljoj, neposrednoj strukturi.

Nišida tvrdi da se subjekt i objekt, mišljenje i delovanje, etika i ontologija u osnovi ne razdvajaju, već se sjedinjuju u čistom iskustvu.

KLJUČNI POJAM: ČISTO ISKUSTVO

Čisto iskustvo je:

iskustvo pre podele na „ja“ i „svet“

neposredni tok svesti

temelj iz kojeg nastaju misao, volja i vrednosti

To je iskustvo kakvo nalazimo u:

estetskom doživljaju

dubokoj koncentraciji

zen-satori trenutku

STRUKTURALNI PREGLED KNJIGE

1. Uvod: problem dobra

Nišida postavlja pitanje:

da li je dobro moralna norma

ili ontološka činjenica

On odbacuje shvatanje dobra kao spoljašnjeg zakona i traži njegov unutrašnji temelj u iskustvu.

2. Čisto iskustvo kao temelj stvarnosti

Razrađuje se ideja da:

svest nije zbir predstava

iskustvo je primarno u odnosu na refleksiju

Ovo poglavlje nosi snažan uticaj Vilijama Džemsa, ali je produbljeno zen-budističkim uvidom.

3. Jedinstvo subjekta i objekta

Nišida kritikuje dualizam:

subjekt ≠ objekt

U čistom iskustvu:

delovanje i opažanje su jedno

mišljenje proizlazi iz života, ne obrnuto

4. Volja i delovanje

Dobro se ostvaruje kroz:

delovanje u skladu sa prirodom iskustva

spontanost, a ne prisilu

Etičko delovanje nije poslušnost pravilima, već autentično ispoljavanje života.

5. Individualnost i ličnost

Nišida redefiniše ličnost:

ne kao izolovano „ja“

već kao čvorište odnosa i delovanja

Prava individualnost nastaje kroz samosavršenje, ne kroz egoizam.

6. Dobro i samorealizacija

Najviše dobro jeste:

potpuno ostvarenje sopstvene prirode

jedinstvo sa celinom stvarnosti

Ovde se spajaju:

etika

metafizika

religiozno iskustvo

7. Religiozna dimenzija dobra

Bez dogmatike:

religiozno iskustvo kao krajnji oblik jedinstva

blisko zen-budizmu

Dobro se pokazuje kao imanentno apsolutno, ne kao transcendentni zakon.

STIL I PRISTUP

filozofski, ali meditativan

sistematičan, ali otvoren

bez stroge terminološke rigidnosti

Knjiga zahteva sporo, refleksivno čitanje.

ZNAČAJ DELA

Temelj Kjotske škole

Prva velika sinteza zapadne filozofije i zen-budizma

Uticaj na: Tanabea, Nishitanija

Važna za: filozofiju etike, ontologije, religije

UPOREDNI KONTEKST

Zapad: Vilijam Džems, Bergson, Hegel

Istok: zen-budizam, mahajana

Srodno delima:

Tsurezuregusa (po duhu)

Šopenhauer (volja)

Spinoza (imanentno dobro)

Ključni pojam: čisto iskustvo

Dobro = unutrašnja dinamika stvarnosti

Nema stroge podele subjekt–objekt

Etika je ontološka

Filozofija kao duhovna praksa