Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-21-00077-6
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Veselin Masleša 1987 517 strana

očuvanost 4

„Enciklopedija filozofskih nauka“ predstavlja sažeti sistem Hegelove celokupne filozofije. Napisana je kao udžbenik za predavanja, ali ujedno i kao najkoncentrisaniji izraz Hegelovog idealizma.

Osnovna ideja dela je da je stvarnost racionalna, a razum stvaran – sve što postoji može se shvatiti kao razvoj Apsolutne Ideje kroz različite oblike. Taj razvoj odvija se dijalektički, kroz unutrašnje protivrečnosti koje se prevazilaze na višem nivou.

Enciklopedija prikazuje celinu filozofije kao zatvoren, ali dinamičan sistem, koji se sastoji od tri glavna dela:

Logika

Filozofija prirode

Filozofija duha

STRUKTURALNI PRIKAZ DELA

I. LOGIKA

(Ideja po sebi i za sebe)

Logika kod Hegela nije formalna logika, već metafizika – nauka o najopštijim strukturama bivstvovanja i mišljenja.

1. Nauka o biću

Biće

Ništa

Postajanje

Kvalitet, kvantitet, mera

Prikazuje najapstraktnije pojmove, gde se pokazuje da čisto biće prelazi u ništa i obrnuto.

2. Nauka o suštini

Suština i pojava

Identitet i razlika

Uzrok i posledica

Stvarnost se shvata kao posredovana, ništa nije neposredno dato.

3. Nauka o pojmu

Pojam

Sud

Zaključak

Ideja (život, saznanje, apsolutna ideja)

Vrhunac logike: Apsolutna ideja, koja se dalje „otuđuje“ u prirodu.

II. FILOZOFIJA PRIRODE

(Ideja u svojoj drugosti)

Priroda je otuđena forma Ideje, spoljašnja, nesvesna i rasuta.

1. Mehanika

Prostor i vreme

Kretanje

Masa

Priroda kao čisto kvantitativna.

2. Fizika

Elementi

Hemijski procesi

Svetlost, toplota

Javlja se unutrašnja diferencijacija prirode.

3. Organika

Geologija

Biljni svet

Životinjski svet

Vrhunac prirode je živi organizam, ali priroda ne može dostići slobodu.

III. FILOZOFIJA DUHA

(Ideja koja se vraća sebi)

Duh je samosvest i sloboda.

1. Subjektivni duh

Duša

Svest

Samosvest

Razum

Razvoj pojedinačne svesti.

2. Objektivni duh

Pravo

Moral

Običajnost (porodica, građansko društvo, država)

Sloboda se ostvaruje u društvenim institucijama; država je vrhunac objektivnog duha.

3. Apsolutni duh

Umetnost

Religija

Filozofija

Najviši oblik samospoznaje duha:

umetnost – intuitivno

religija – predstava

filozofija – pojam (najviši oblik istine)

ZAKLJUČAK

„Enciklopedija“ pokazuje da:

stvarnost ima racionalnu strukturu

filozofija je sistem, a ne skup mišljenja

sloboda je krajnji cilj razvoja duha

filozofija je najviši oblik saznanja, jer shvata celinu pojmovno