ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1970
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BARUH DE SPINOZA ETIKA
Geometrijskim redom [po geometrijskoj metodi] izložena, u pet delova podeljena, u kojima se raspravlja:
I O Bogu.
II O prirodi i poreklu duha
III O poreklu i prirodi afekata
IV O ljudskom ropstvu, ili o snazi afekata
V O moći razuma, ili o ljudskoj slobodi
Predgovor Radmila Šajković
Prevod sa latinskog i komentari Ksenija Atanasijević
Izdavač: Kultura Beograd
Filozofska biblioteka
Godina izdanja: 1970
Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Broj stranica: 477
Format: 20 x 13 cm
Stanje: Sadržaj na slici, puno podvlačenja u predgovoru Radmile Šajković u Spinozinom tekstu samo par podvlačenja, omot minimalno podlepljen i zafarban, ostalo dobro očuvano
Etika` Baruna de Spinoze (objavljena posthumno 1677. godine) je jedan od najambicioznijih filozofskih poduhvata u istoriji.
Spinoza je želeo da stvori sistem mišljenja koji je toliko logičan i neoboriv da se može izložiti kao udžbenik geometrije. Zato je pun naslov dela `Etika izložena geometrijskim redom` (Ethica Ordine Geometrico Demonstrata).
Umesto klasičnog pripovedanja, knjiga je pisana u formi matematičkog dokaza. Sastoji se od:
• Definicija: Jasno određenje pojmova (šta je Bog, šta je supstancija).
• Aksioma: Istina koje smatra očiglednim.
• Postavki (Teorema): Tvrdnji koje logički izvodi iz aksioma.
• Dokaza: Detaljnog obrazloženja svake postavke.
Za Spinozu, filozofija nije bila pitanje vere ili osećaja, već striktne logike.
Spinoza odbacuje sliku Boga kao `sedog čoveka na oblaku` koji donosi odluke ili nas kažnjava. Za njega, Bog nije tvorac sveta koji stoji izvan njega. Bog jeste sam svet (priroda). Sve što postoji je samo deo te jedne, beskonačne supstancije.
Iako Bog ima beskonačno mnogo svojstava, ljudski um može da spozna samo dva: mišljenje (duh) i prostiranje (materija). To znači da su telo i um samo dve strane iste medalje.
Spinoza smatra da u prirodi ništa nije slučajno. Sve se dešava po strogoj nužnosti božanske prirode.
Verujemo da smo slobodni samo zato što smo svesni svojih postupaka, ali nismo svesni uzroka koji su nas naterali da tako postupimo. Kao što kamen koji pada, da ima svest, mislio bi da on `želi` da pada.
Etika nas uči da razumemo da su stvari onakve kakve moraju biti. To nas oslobađa besa, mržnje i zavisti prema drugima, jer shvatamo da niko nije mogao postupiti drugačije nego što jeste
Iako smo determinisani, Spinoza nudi put ka `spasenju` kroz razum:
• Robovanje strastima: Dokle god nas pokreću emocije čije uzroke ne razumemo (bes, strah, nada), mi smo robovi.
• Aktivni afekti: Kada razumom shvatimo zašto se osećamo na određeni način, taj afekt prestaje da bude strast (patnja) i postaje jasna ideja.
Intelektualna ljubav prema Bogu: Najviši stepen ljudske sreće je spoznaja prirode i našeg mesta u njoj. To saznanje donosi unutrašnji mir.
Spinoza je bio izopšten iz svoje zajednice i smatran ateistom, ali je zapravo bio `čovek opijen Bogom` (kako ga je nazvao Novalis). Njegova Etika je preteča moderne psihologije (shvatanje emocija) i ekološke svesti (shvatanje da smo mi i priroda jedno).
20.01.2026.