Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-7543-290-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Kont-Sponvil, Andre, 1952- = Comte-Sponville, André, 1952-
Naslov Mala rasprava o velikim vrlinama / Andre Kont-Sponvil ; prevela s francuskog Mira Vuković
Jedinstveni naslov Petit traité des grandes vertus. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2014
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2014 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 355 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Vuković, Mira, 1940- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂKnjiževnost, jezik, kultura
(broš.)
Napomene Prevod dela: Petit traité des grandes vertus / André Comte-Sponville
Tiraž 1.000
Na presav. delu kor. pred. kor. str. slika autora i beleška o njemu
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Vrline

Ako se vrlini može podučavati, u šta verujem, to se pre može primerom nego knjigama. Čemu onda služi rasprava o vrlinama? Tome, možda, što bismo u njoj pokušali da shvatimo šta treba da činimo, ili budemo, ili kako da živimo, i da tako, barem intelektualno, izmerimo put koji nas od vrlina razdvaja. Zadatak skroman, nedovoljan, ali nužan. Filozofi su učenici (jedino mudraci su učitelji), a učenicima su potrebne knjige: zato ih katkad i sami pišu, kada ih one koje su im pri ruci ne zadovoljavaju ili su im preteške. Ima li, za svakog od nas, potrebnije knjige od rasprave o moralu? I šta je, u moralu, dostojnije našeg zanimanja od vrlina? Kao ni Spinoza, ni ja ne držim da je korisno napadati poroke, zlo, greh. Zašto uvek optuživati, uvek napadati? To je žalosni moral žalosnih ljudi. Što se dobra tiče, ono postoji jedino u nesvodivom mnoštvu dobrih dela, koja nadmašuju sve knjige, i dobrih sklonosti, kojih takođe ima mnogo ali svakako manje, a koje tradicija označava imenom vrline, to jest izvrsnosti (to je značenje grčke reči arete, koju su Latini preveli kao virtus).

Andre Komt-Sponvil (1952) francuski filozof, rođen u Parizu. Zastupnik je ateizma i materijalizma ali u naročitom obliku, koji se ogleda u njegovoj spiritualističkoj težnji. Najznačajniji aspekt njegovog dela je nastojanje da se iz perspektive postmaterijalizma prevaziđe klasični materijalistički ateizam njegovom spiritualizacijom.

MG P56