ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 1991. Tvrd povez, zaštitni omot, 394 strane.
Napomena: na stotinak strana tragovi olovke (uredno obeležen tekst - kao na fotografiji); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana.
V7



Preduslov za razumevanje Kritike suda, Kantovog fundamentalnog estetskog traktata, leži u svesti da estetika izvorno nije doktrina lepote, kako je postalo uobičajeno u kulturnom razumevanju, već nauka o čulnom saznanju, koja tako, pored lepote, omogućava razmatranje i drugih estetskih kategorija, što jasno čini zašto je studija usmerena na razmatranje mogućnosti čulnog saznanja kao specifičnog filozofskog problema. Lepota je svakako estetski pojam i, mnogi će se složiti, najvažniji, ali estetika nikako nije i ne može se svesti na pojam lepote ili izjednačiti sa njim, jednostavno zato što lep predmet i njegova predstava nisu isto („lepo je ono što je prijatno u samom sudu“, tvrdiće Kant). A estetika ima zadatak da ispita mogućnost suda ukusa koji nije usmeren na predmet već na njegovu predstavu, što stavlja poseban i nov napor ispred moći suda.

...

U Kantovoj transcendentalnoj filozofiji u celini, moć suda je kognitivno-sudbena moć koju je pronašao posle razuma i razuma kako bi pružio odgovore na ona mesta koja nisu bila u potpunosti pokrivena fundamentalnim kognitivnim moćima. Moć suda, koja se deli na estetičku i teleološku, takođe je imala, u skladu sa transcendentalnim sistemom, zahtev za dijalektičkim položajem a priori. Kantovo odlučno otkriće suda ukusa, koji je mogao biti sintetički sud a priori, omogućilo je estetici da ima zaseban i autonoman položaj u porodici filozofskih disciplina i drugačiji status u odnosu na druge pristupe saznanju umetnosti. U trećoj kritici, pruski filozof je analizirao i odredio bitne kategorije estetskog načina saznanja, koji počiva na subjektivnom sudu ukusa spremnom da bude objektivno validan, iako nije vođen interesom, pojmom ili svrhom, već subjektivnim sudom koji, budući da polazi od zdravog razuma (sensus communis) datog svakom slobodnom čoveku, može zahtevati opšte prihvatanje i nametnuti saglasnost. Kant ovom studijom nije nameravao da razmatra umetnička dela, već mogućnosti njihovog saznanja, koje ne leže u samim (umetničkim) predmetima, već u njihovom predstavljanju, pa se estetika kao filozofska disciplina ne bavi lepim predmetima, već lepim predstavljanjem lepih predmeta, pa samim tim, ne prelazeći još jednom granice (estetskog) saznanja o kome pita, ostaje veran Kantovom ustaljenom pristupu filozofskom saznanju.