Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-7543-426-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Ortega i Gaset, Hose, 1883-1955 = Ortega y Gasset, José, 1883-1955
Naslov Politički spisi / Hose Ortega i Gaset ; izbor i prevod s kastiljanskog Sreten Stojanović
Jedinstveni naslov Obras completas. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2022
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2022 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 613 str. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Stojanović, Sreten, prevodilac (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂLevijatan / Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
(karton)
Napomene Prevod dela: Obras completas / José Ortega y Gasset
Tiraž 1.000
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Ortega i Gaset, Hose, 1883-1955

Hose Ortega i Gaset se, pored Unamuna, može smatrati jednim od najpoznatijih španskih filozofa, sa mnoštvom poklonika u Evropi i zemljama španskog govornog područja (to se naročito odnosi na Latinsku Ameriku). Ova se knjiga bavi njegovom političkom mišlju, nastojeći da – između ostalog – pokaže njegov duhovni razvoj od mladalačkog neokantovstva do zrelog doba. Ortega je već u svojim prvim radovima pokazao veliko interesovanje za pitanja politike, koju je shvatao kao društvenu pedagogiju čiji bi zadatak, u prvom redu, trebalo da bude rešavanje problema koji se javljaju u javnom životu nacije. Njegova se politička misao može okarakterisati kao odbrana liberalnih vrednosti kompatibilnih sa socijalističkim principima, koje u njegovom mladalačkom razdoblju neokantovskog idealizma najpre imaju kulturalnu ali i moralnu dimenziju, što će važiti i u njegovom zrelom dobu ili razdoblju životne punoće, iako je tačno da će se ova dva pojma (liberalizma i socijalizma), kao i njegova zamisao demokratije, menjati u skladu sa sazrevanjem političke misli. Izbor koji je ovde napravljen ulazi u najdublje kategorijalne postúlate Ortegine misli, smeštajući istovremeno njegove političke ideje u kontekst intelektualnih rasprava onog vremena. Ipak, iako je od tada prošlo skoro čitavih stotinu godina, problemi kojima se Ortega bavi veoma su aktuelni i danas, naročito u našem društvu, dok su rešenja koja nudi lekovita i bez daljnjeg primenljiva i u ovom trenutku.

SADRŽAJ
Liberalna reforma 5
Disciplina, voća, energija 18
Imperijalizam i demokratija 26
Društvena pedagogija kao politički program 33
Metodski pesimizam 33
Dva oblika patriotizma 35
Španija, politički problem 38
Obrazovanje 40
Traga se za čovekom 42
Čovek nije biološka jedinka 45
Čovek, jedinka čovečanstva 47
Društvena pedagogija 51
Socijalizacija škole 55
Laička škola 57
Društvena teologija 59
Zaključak 61
Bolešljiva demokratija 63
Polemički među čin 71
I. O realizmu u politici 77
II. Nismo u tolikoj žurbi 84
Mirabo ili političar 91
Popravljanje Republike 142
Reč dana: Pozdrav jednostavnosti Republike 142
Neoponašati 144
I. Uvod u nešto drugo 148
II. Misliti hrabro! Neporeciva slava Republike. Zahtev štampi 148
III. Provincije se moraju pobuniti protiv svakog kandidovanja onih nepoželjnih 154
IV. U političkoj raspravi 164
V. Komentari na moj sopstveni tekst 177
VI. O onome što se trenutno događa 182
VII. Projekat ustava 192
VIII. Kucanje na vrata 219
IX. Smrtonosna odsutnost 223
X. Federalizam i autonomaštvo 228
XI. Ispravljanje Republike 238
Živela Republika! 269
Čovek i ljudi 281
I. Predavanje 281
II. Predavanje 301
III. Predavanje 329
IV. Predavanje 359
V. Predavanje 395
VI. Predavanje 430
VII. Predavanje 456
VIII. Predavanje 483
IX. Predavanje 512


Hoze Ortega i Gaset (José Ortega y Gasset; Madrid, 9. maj 1883 – Madrid, 18. oktobar 1955) bio je španski filozof, esejista, publicista i jedan od ključnih evropskih mislilaca prve polovine 20. veka. Poticao je iz ugledne madridske porodice povezane sa novinarstvom i liberalnom politikom, što je rano oblikovalo njegovu javnu, polemičku i društveno angažovanu misao. Studirao je filozofiju u Madridu, a potom se usavršavao u Nemačkoj, gde se upoznao sa tada savremenim tokovima evropske filozofije, naročito neokantovstvom i fenomenološkom atmosferom epohe. Po povratku u Španiju postaje univerzitetski profesor (najpoznatiji kao profesor metafizike u Madridu) i ubrzo stiče status intelektualnog autoriteta čiji eseji povezuju filozofiju, sociologiju, kulturnu kritiku i političku analizu. Godine 1923. pokreće časopis „Revista de Occidente”, koji postaje presudna platforma za prenošenje novih evropskih ideja u španski kulturni prostor i za formiranje čitave generacije pisaca i mislilaca. U središtu njegove filozofije nalaze se perspektivizam i raciovitalizam, uverenje da je istina uvek perspektivno uslovljena životom i konkretnom situacijom pojedinca, kao i čuvena formula „Ja sam ja i moje okolnosti”, kojom naglašava nerazdvojivost ličnosti i sveta u kome ona živi. Najpoznatija dela, u kojima razvija kulturnu i društveno-političku kritiku modernosti, jesu „Meditacije o Don Kihotu” (1914), „Dehumanizacija umetnosti” (1925), „Tema našeg vremena” (1923), „Pobuna masa” (1930) i „Nevertebrirana Španija” (1921). U vreme Druge španske republike kratko se politički angažovao, ali se razočarao u političke sukobe i radikalizacije, a nakon izbijanja Građanskog rata 1936. odlazi u egzil i živi u više zemalja Evrope i Latinske Amerike. Posle Drugog svetskog rata vraća se u Španiju, nastavlja predavanja i javni rad, ostajući figura koja snažno utiče na špansku i evropsku misao, naročito u razumevanju odnosa elite i mase, krize liberalne demokratije, modernog društva i kulturnih promena.

MG143