Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-6141-020-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SLOBODAN MIJUŠKOVIĆ

NEMA OPASNOSTI

Izdavač - Prodajna galerija `Beograd`, Beograd; Fond Obala, Beograd

Godina - 2011

168 strana

23 cm

Edicija - Teorija

ISBN - 978-86-6141-020-8

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Otvaranje
Slikom na sliku
Original i kopija
Intervju
Govor u neodređenom licu
O (priči o) modernoj umetnosti
The power of fake ili fake is more
Dobar dan gospodine naskovski
`Poreklo sveta` u svetu
Time out notes
Zaniše se devojčica, dos
Ka slikarstvu `novog lika`
Ili prerušena paradigma `starog realizma`
Revolucija u umetnosti se odigrala do 1917. godine
Sećanja jefima rojaka
Poljanski-cesarec / dva primera recepcije ruske avangarde
Da li je moderna umetnost (bila) komunistička?
Nema opasnosti
Zatvaranje
Indeks


`Ljuljanje bi moralo imati duboku vezu sa pred-homosapiens fazom čovečanske povesti. Verujem da je ono tada bilo nešto potpuno organsko, prirodno stanje, da je pripadalo svakodnevnom iskustvu, i da nije u njemu bilo ničeg posebnog. Prosto, ljuljaška kao da je bila kuća na otvorenom u kojoj se odvija život, a ljuljanje je bilo način tog života, kao što je plivanje način života riba. Premeštanjem sa drveta na zemlju, življenjem sa stopalima na tlu, ono prelazi u domen želje, žudnje za ponovnim oslobađanjem od tla, postaje jedna vrsta metafore povratka u prošlost, vraćanja u detinjstvo, u kolevku kao mesto prvog doživljaja ljuljanja za čovekovo mladunče. Tada je na scenu upala homosapiensova opsednutost simbolizacijom, učitavanjem smislova u stvari i pojave, i ljuljanje je prestalo da bude ono što je postalo hodanje, organsko i besmisleno kretanje, neprimetno pomeranje u vremenu i prostoru. Postalo je magijska i obredna akcija, nešto više od nesvesne manifestacije života i čisto hedonističkog poriva, izgubilo je prvobitnu samodovoljnost i postalo sredstvo za ostvarenje nekih (drugih) ciljeva. Premestilo se u zonu simbola i znakova...

Da li se umetnost zaista utopila u okolni svet i izgubila svaku prepoznatljivost? Naravno, ogromna većina poslenika umetnosti, iz koje god sekcije umetničke zajednice, neće se složiti sa ovakvom pesimističkom i negativnom projekcijom i reći će, suprotno, da umetnost treba bezuslovno braniti. Sa terena, takoreći iz prakse, stvari izgledaju drugačije. Iz tog ugla gledano, sistem umetnosti perfektno funkcioniše u svim svojim segmentima: umetnici proizvode i izlažu svoja dela, galeristi, kolekcionari, muzeji i drugi ih kupuju, ona se dalje razmenjuju na umetničkom tržištu, potrošači konzumiraju umetnost nesmanjenim intenzitetom, kustosi i kuratori prave svoje izložbe, kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti pišu svoje tekstove i knjige, itd. Ovo se već samo po sebi razume. Sistem funkcioniše poput nekog prirodnog procesa, nedodirljiv i neupitan, na neki način se samoreprodukuje nezavisno od bilo čije želje ili volje. Možda je umetnost zaista u opasnosti da se izgubi u teoriji, u životu, u tehnologiji, u beskrajnom mnoštvu proizvoda, predmeta/slika popularne kulture i zabave, ali je, svejedno, i dalje u odličnom stanju...`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Alfred Bar Barr Valter Benjamin Walter David Burljuk Marsel Dišan Marcel Duschamp Džordž Dondero George Dondero El Lisicki Naum Gabo Klement Grinberg Jelena Guro Nikolaj Ivanovič Hardžijev Alfred Hičkok Hitchcock Velimir Hlebnikov Lav Judin Vasilij Kandinski Rozalind Kraus Gistav Kurbe Anatolij Lunčarski Valdimir Majakovski Kazimir Maljevič Anri Matis Henri Matisse Mihail Matjušin Mikelanđelo Buonaroti Michelngelo Buonarroti Volfgang Amadeus Mocart Wolfgang Mozart Pit Mondrijan Piet Mondrian Zoran Naskovski Kim Novak Pablo Pikaso Picasso Branko Ve Poljanski Nikolaj Punjin Aleksandar Rodčenko Pol Sezan Paul Cezanne Mark Šagal Nikolaj Tarabukin Sergej Tretjakov