Godina izdanja: 2026
ISBN: 978-86-80224-06-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: O proseravanju
Autor: Hari Gordon Frankfurt

Originalni naslov: Harry G. Frankfurt – On Bullshit

Izdavač: Kiša i Artkult, Novi Sad

Prevod: Roman Vehovec

Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2026
Pismo: latinica
Žanr: filozofija, antropologija

ISBN: 978-86-80224-06-0

POVEZ: broširano

Br. str.: 37
Fizički opis: 18 cm
Masa (u gr): 100


knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 


- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]


DODATNO UZ KNJIGU:

Jedna od najistaknutijih odlika naše kulture je da ima mnogo proseravanja. Svi to znaju. I svako od nas daje svoj doprinos. Ipak, skloni smo da tu situaciju uzmemo zdravo za gotovo. Većina nas je prilično uverena u svoju sposobnost da prepozna proseravanje i izbegne da na njega nasedne. Zato ova pojava nije ni pobudila preteranu brigu, niti je privukla posebnu pažnju.
I posledično tome, mi nemamo jasno razumevanje o tome šta proseravanje jeste, zašto ga toliko ima, ili čemu služi. Nedostaje nam i svesno razvijeno shvatanje o tome šta ono nama znači. Drugim rečima, mi nemamo teoriju. Predlažem da otpočnemo razvoj teorijskog razumevanja proseravanja, uglavnom tako što ćemo ponuditi oglednu i istraživačku filozofsku analizu. Neću razmatrati retoričku upotrebu i zloupotrebu proseravanja. Moj cilj je, jednostavno, da dam grubo objašnjenje za ono što proseravanje jeste i u čemu se ono razlikuje od onoga što nije – ili (da se nekako drugačije izrazim) da manje-više ovlaš artikulišem strukturu njegovog koncepta.

O PROSERAVANJU
Hari Gordon Frankfurt
Sa engleskog preveo,
Roman Vehovec.
Krajem decembra...

--------------------------------------------------
Hari Gordon Frankfurt (1929–2023) predavao je filozofiju na univerzitetima Oksford, Jejl, Stenford i Rokfeler. Radio je kao počasni profesor filozofije na univerzitetu Prinston. Njegovo osnovno polje interesovanja uključuje filozofiju uma i akcije, kao i racionalizam. U stručnim krugovima poznat je po svojim interpretacijama Dekartovog racionalizma i onoga što se danas zove „Frankfurtovi kontraprimeri” (Frankfurt counterexamples), koji se odnose na situacije u kojima osoba nije mogla da postupi drugačije nego onako kako jeste, iako je mogla slobodno da bira.
---------------------------------------------------
Ostala dela:
On Truth (2006) Taking Ourselves Seriously and Getting it Right (2006) The Reasons of Love (1988) Necessity, Volition, and Love (1999) The Importance of What We Care about: Philosophical Essays (1988)

***

`Proseravanje` se odnosi na fenomen neodgovornog govora i izražavanja, a posebno je analizirano u eseju Harija G. Frankfurta, koji istražuje njegovu prirodu i uticaj na društvo.
Definicija i Kontekst
Proseravanje se može opisati kao govor koji se ne oslanja na istinu ili relevantne informacije, već se često koristi za izražavanje mišljenja bez stvarnog znanja o temi. Ovaj fenomen je prisutan u svim aspektima života, kako javnom, tako i privatnom, i često se javlja u situacijama kada ljudi govore o temama o kojima nemaju dovoljno informacija.


Esej Harija Frankfurta
Hari G. Frankfurt, ugledni filozof, napisao je esej `O proseravanju` (eng. `On Bullshit`) u kojem analizira ovaj fenomen. On se pita zašto je proseravanje tako rasprostranjeno u savremenom društvu i kako utiče na komunikaciju. Frankfurt ističe da proseravanje može biti zabavno, ali i opasno, jer može dovesti do dezinformacija i gubitka poverenja u javni diskurs.


Uticaj na Društvo
Proseravanje je posebno prisutno u društvima gde ne postoji odgovornost za javnu reč. U takvim okruženjima, ljudi često govore bez razmišljanja o posledicama svojih reči, što može dovesti do širenja lažnih informacija i manipulacije javnim mnjenjem. Frankfurt naglašava da je važno razviti svest o ovom fenomenu kako bismo mogli bolje razumeti i kritikovati javni diskurs.


Zaključak
Fenomen proseravanja je složen i zahteva dublju analizu kako bismo razumeli njegovu ulogu u savremenom društvu. Frankfurtov esej pruža značajan uvid u ovu temu, pozivajući nas da preispitamo način na koji komuniciramo i vrednujemo informacije koje primamo. Razumevanje proseravanja može nam pomoći da postanemo kritičniji potrošači informacija i da se bolje snalazimo u svetu preplavljenom informacijama.
Ova tema ostaje relevantna i u današnjem društvu, gde je važno razlikovati istinu od laži i proseravanja.

***

VREME: Istina, laž i bullshit

Zašto ima toliko proseravanja?Ko se i kada najviše proserava?Naravno da ne možemo da budemo sigurni da danas ima više proseravanja nego u drugim vremenima. Ali vidimo da je danas proseravanje neizbežno kadgod okolnosti traže od čoveka da govori o onome o čemu je neznalica, bilo da je reč o vođenju družavnih poslova ili o političkim porukama u bilo kom delu sveta.Proseravanje je jednako deo javnog, koliko i privatnog života. Ono je sveprisutno. * Reč kritike:U Frankfurtovom analitičkom dogmatizmu ono „nemoj da filozofiraš!” nije tako udaljeno od njegovog „nemoj da se proseravaš!”, što je stvarni epilog ovog eseja. Jer, Frankfurt nije skeptik, kao što sam najpre mislio, nego analitički dogmatik koji bi pre umro za istinu nego od istine, kao što je govorio Niče. Zato Frankfurt kritikuje „antirealističke doktrine i savremen oblike skepse”. Nasuprot tome, ja mislim da nema filozofije bez „proseravanja”, odnosno bez figurativnog mišljenja, bez ljubavi prema obmani i radosti laganja. Filozofija je način pisanja a ne borba za „istinu”, kao teologija.Nenad Daković, NIN: Nemoj da filozofiraš!***Nekada se, brate mili, znalo kojim se pojmovima Filozofija (veliko početno slovo nije slučajno) bavi: um, sloboda, moral… Sada, evo, dogurasmo/dogoresmo do proseravanja. Upravo je tome, naime, svoju kratku studiju posvetio Hari G. Frankfurt. Pri tome, Frankfurt nije tamo neki šarlatan, nego ugledni penzionisani profesor filozofije na Prinstonu… Kakva “degradacija filozofiranja”? Koješta, autor tu nije baš ništa “kriv”: on samo, rasnim filozofskim instinktom, reaguje na svoje vreme, kao što su Kant, Šopenhauer ili Niče reagovali na svoje. Kada bi, ako ne sada, trebalo da nastane tekst nameran da ozbiljno pretrese pojam i stanovite pojavne oblike proseravanja? Ko će, ako ne čovek ovog vremena, da napravi suptilnu distinkciju između laži, muntanja (humbug) i proseravanja, tih misaono-jezičkih praksi koje se uveliko dodiruju i presecaju, ali nikako nisu jedno te isto, i svaka od njih nosi svoje konotacije i može da rezultira specifičnim posledicama?

Teofil Pančić

***

UNOS: 251216
Šifra: SFR_HR36+GKP