ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1979 131 starna

očuvanost 5-

Jedno od najpoznatijih dela evropskog humanizma i renesansne satire, napisano 1509. godine (objavljeno 1511), u kome Erazmo kroz ironičan govor personifikovane Ludosti (Stultitia) kritikuje društvo, Crkvu i ljudsku prirodu.

Osnovni podaci

Žanr: satirični esej / filozofska alegorija

Jezik: latinski

Kontekst: severnoevropski humanizam, predreformacija

Inspiracija: antička satira (Lukijan), srednjovekovne ludorije, klasična retorika

Struktura dela (tematski pregled)
1. Uvod – govor Ludosti

Ludost sama govori i hvali sebe

Predstavlja se kao dobročinitelj čovečanstva

Tvrdnja da bez nje nema sreće, društva ni ljubavi

Ideja: Ljudi preživljavaju zahvaljujući iluzijama, a ne razumu.

2. Ludost kao izvor ljudske sreće

Samoljublje, laskanje, zaborav i neznanje omogućavaju život

Brak, prijateljstvo i roditeljstvo zasnivaju se na „slatkoj obmani“

Razum često vodi u tugu i nemir

Kritika: preterani racionalizam otuđuje čoveka od života.

3. Društvene i profesionalne „ludosti“

Erazmo ismeva:

filozofe skolastičare (prazna logika)

naučnike (taština)

pravnike (formalizam)

lekare (lažna sigurnost)

učene teologe (spekulacije bez duhovnosti)

Poruka: autoriteti često žive od iluzije sopstvene važnosti.

4. Kritika Crkve

Najradikalniji deo dela:

korumpirano sveštenstvo

papinsku raskoš

ritualizam bez vere

zloupotrebu relikvija i praznoverje

Važno: Erazmo ne napada hrišćanstvo, već njegovu izopačenu praksu.

5. „Hrišćanska ludost“

Prava vera izgleda kao ludost svetu

Isus i apostoli deluju „ludo“ po merilima razuma

Poniznost, žrtva i ljubav su suprotne racionalnom interesu

Paradoks: Najviša mudrost je prihvatanje ludosti vere.

Ključne ideje dela

Ironija kao metoda istine

Razum bez čovečnosti vodi u surovost

Društvo se održava kroz iluzije

Kritika autoriteta bez direktnog raskida s njima

Hrišćanstvo kao unutrašnje iskustvo, ne institucionalna forma

Stil i jezik

retorički bogat, duhovit i ironičan

stalne aluzije na antičke autore

namerno preterivanje (satira)

dvosmislen ton: smeh + ozbiljna kritika

Značaj dela

Jedan od temelja renesansnog humanizma

Uticao na reformaciju (iako Erazmo ostaje katolik)

Inspirisao kasniju političku i filozofsku satiru

Aktuelno i danas kao kritika moći, dogme i taštine

Jednorečenična teza

Čovek ne može živeti bez ludosti, ali propada kada joj prepusti vlast bez samospoznaje.