Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-7047-442-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

od Nikole Kuzanskog do Galilea Galileja

Svetovi 2004 171 strana

odlična očuvanost

Knjiga Lućana de Kreŝenca predstavlja pristupačan, narativno orijentisan uvod u ranu modernu filozofiju, namenjen široj čitalačkoj publici, ali i studentima društveno-humanističkih nauka. Delo prati razvoj misli od sredine XV do početka XVII veka, u periodu koji označava prelaz iz srednjovekovne sholastike u moderni naučni pogled na svet.

I. Ključne karakteristike dela

De Kreŝenko piše popularno, ali precizno — filozofske ideje složenih mislilaca objašnjava u razgovornom, često humorističnom stilu.

Fokus je na tome kako se filozofija postepeno udaljava od teoloških okvira i otvara put empirijskoj nauci.

Obrađuju se mislioci koji povezuju Srednji vek i Novi vek:
Mikelacco, Nikola Kuzanski, Džordano Bruno, Piko dela Mirandola, Telezio, Kampanela, Bejkon, Dekart, Galilej i drugi.

II. Poglavlja i centralne ideje

1. Nikola Kuzanski – početak moderne svesti

Kuzanski uvodi:

ideju „učene neznajućnosti“ (docta ignorantia),

shvatanje beskonačnosti sveta,

odbacivanje zatvorenog kosmosa Aristotela.

Ovo je prvi korak ka razbijanju srednjovekovnih kosmoloških granica.

2. Humanizam i renesansna antropologija

Obrađuju se:

Piko dela Mirandola – čovek kao biće koje samo sebe oblikuje, manifest humanističke slobode.

Marsilio Fičino – neoplatonizam kao most ka modernijem individualizmu.

Ključna ideja: oslobađanje čoveka od metafizičkih sistema autoriteta.

3. Naturalistička filozofija: Telezio, Bruno, Kampanela

Ovo je najdramatičniji deo razvoja misli.

Bernardino Telezio

priroda se istražuje sama po sebi, ne kroz teološke kategorije
→ prelaz ka pozitivnoj nauci.

Džordano Bruno

beskonačan univerzum,

beskrajni svetovi,

božanska beskonačnost koja prožima prirodu.

Bruno je ključan za razbijanje srednjovekovnog „nebeskog reda“.

Tomazo Kampanela

filozofija osećaja,

utopijske vizije,

otpor sholastičkim dogmama.

4. Naučna metoda i počeci moderne nauke

Dva najvažnija mislioca:

Frensis Bejkon

„znanje je moć“,

induktivna metoda,

kritikuje prazne metafizičke sisteme,

projekat nauke kao kolektivnog rada za dobrobit čovečanstva.

Rene Dekart

metodička sumnja,

„mislim, dakle postojim“,

mehanički model prirode,

matematizacija sveta.

Dekart je prvi sistemski filosof modernog doba.

5. Galileo Galilej – vrhunac rane moderne

Galilej predstavlja:

konačno odbacivanje sholastike,

empirijski eksperiment,

matematičku formulaciju prirodnih zakona,

dokaz da se znanje zasniva na posmatranju i merenju.

On je ključni „zatvarač“ perioda koji knjiga pokriva.

III. Vrednost knjige
1. Pedagoška jasnoća

Delo je idealno za studente koji se prvi put susreću sa modernom filozofijom: potpuno je razumljivo bez prethodnog dubljeg obrazovanja.

2. Naglasak na istorijskom kontekstu

Svako poglavlje pokazuje:

šta je motivisalo pojavu novih ideja,

sa kim su mislioci polemisali,

kako se ideje međusobno nadovezuju.

3. Pozajmljivanje elemenata književnog stila

Knjiga je pisana sa blagom ironijom i narativnim elementima, što olakšava čitanje i zadržava pažnju.

Istorija moderne filozofije Lućana de Kreŝenka predstavlja jedinstven spoj filozofske istorije i popularnog naučnog stila. Delo pokazuje kako je evropska misao prešla od teološko-metafizičkog tumačenja stvarnosti ka empirijsko-racionalnom svetonazoru na kojem se zasniva moderna nauka. Kroz figure od Kuzanskog do Galileja prikazuje se postepeno rađanje moderne ideje o neograničenom univerzumu, mogućnosti kritičkog mišljenja i centralnoj ulozi subjekta.