Godina izdanja: 2019.
Format - 24 cm
Povez - Mek
Pismo - Latinica
Izdavač: Balkanski centar za Bliski istok
Autor: Ivan Ejub Kostić
EAN: 9788680804057
U hrestomatiji Savrena islamska misao prvi put su na srpskom jeziku na jednom mestu objavljeni radovi više od trideset najznacajnijih savrenih islamskih mislilaca, među kojima su: Tarik Ramadan, Ahmet Davutoglu, Jusuf el-Karadavi, Sejid Hosein Nasr, Rašid el-Ganuši, Hasan el-Bana, Abu-l-Ala Mevdudi, Fazlur Rahman, Hasan Hanafi, Zijaudin Sardar, Ismail el-Faruki, Šuruk Naguib, Amina Vadud, Aziza el-Hibri, Fethi Osman, i mnogi drugi. Pri odabiru islamskih intelektualaca koji su predstavljeni u ovoj knjizi akcenat je prvenstveno stavljen na one mislioce koji su verovali, i veruju, da rade na ocuvanju autenticnosti islamske misli pred viševekovnim naletom agresivne kulturno-epistološke kolonizacije koju zapadne zlje sprovode u islamskom svetu. Hrestomatija, na više od 500 strana, sadrži trideset sedam radova koji pokrivaju široki spektar oblasti društvenih nauka i teorija poput: politicke nauke, prava, etike, filozofije, teorije roda, teorije društvenih pokreta, kao i pitanja odnosa islamske civilizacije i Zapada.

Kada kažo `savrena islamska misao`, šta pod time podrazumevamo? I šta je to što nekog mislioca određuje kao islamskog? Haled Abu Fadl u knjizi The Great Theft definiše islamskog mislioca i aktivistu kao osobu kojoj je islam u privatnom životu i u politickoj, društvenopravnoj i ekonomskoj sferi autoritativan (no ne nužno i jedini) referentni okvir. Iz navedenog Fadlovog promišljanja možo onda da zakljucimo da je isti slucaj i kada govorimo o islamskoj misli da je to ona misao kojoj su dominantni referentni okviri Kuran, predanja verovesnika Muhameda, kao i mnogobrojni drugi izvori saznajnih grana islamskih nauka. Abu Fadlovo isticanje islama kao autoritativnog referentnog okvira posebno je znacajno kada se u obzir uzme cinjenica da je sve cešci slucaj da se mnogi savreni muslimanski mislioci upinju iz sve snage da islam potcine epistološkim, društvenim i politickim vrednostima sekularizovanog Zapada. Pitanja kompatibilnosti islama i dokratije, sekularnog uređenja, liberalnih vrednosti, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i (neo)liberalno-kapitalistickog ekonomskog poretka samo su neka od pitanja koja se muslimanima širom sveta neprekidno namecu. U nastojanjima pojedinih muslimanskih mislilaca da dokažu Zapadu da je islam u apsolutnom saglasju sa svim navedenim ispostavljenim vrednostima, cesto se dešava da u njihovoj argumentaciji dođe do potpune supstitucije i da islamski svetonazor, koji svoje uteljenje pronalazi u tevhidskom principu o Božjoj Jednoci, postane sekundaran u odnosu na one koji se u svojim promišljanjima sveta i društvenih odnosa vode antropocentricnim razumevanj stvarnosti.

Iz uvodnog rada Ivana Ejuba Kostića