Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-7346-509-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Fridrih Niče

Dereta 2005 226 strana

odlična očuvanost

Fridrihova Ničeova filozofija je dubok napad na tradicionalni moral, umetnost i religiju, zalažući se za „slobodnu misao“ i „Natčoveka“ (Übermensch). Njegova centralna dela,

„Tako je govorio Zaratustra“ (roman/filozofija), „S one strane dobra i zla“ (Preludijum filozofiji budućnosti) i posthumno objavljena „Filozofija u tragičnom dobu Grka“, osvetljavaju ključne elemente njegovih revolucionarnih ideja i pozivaju čitaoca da preispita stare načine razmišljanja.

Osnovne ideje i centralna dela

Rastavljanje starih načina razmišljanja: Niče je pozivao na „ponovno vrednovanje svih vrednosti“, što se suprotstavlja tradicionalnim moralnim konceptima i ostavlja prostor za nove kreacije, često izražene u umetnosti i filozofiji.

Tako je govorio Zaratustra: Njegovo najpoznatije delo, koje predstavlja Natčoveka i jedinstveno je u svom poetskom, lirskom obliku.

S one strane dobra i zla: „Preludijum filozofiji budućnosti“ koji postavlja temelje za njegovu kritiku tradicionalnih moralnih koncepata.

Filozofija u tragičnom dobu Grka: Nedovršeno delo beleški koje ispituje poreklo grčke tragedije i filozofije i pokazuje kako „haos“ postojanja stvara nove tvorevine.

Ključne teme

Natčovek (Übermensch): Ideal samoprevazilazećeg ljudskog bića koje stvara sopstvene vrednosti.

Volja za moć: Osnovni motiv iza svih ljudskih postupaka.

Večno ponavljanje istog: Metafizička ideja koja zahteva da se živi život kao da se ponavlja beskonačno.

Pristupi Ničeovoj filozofiji

Za početnike: Knjige poput „Niče za početnike“ ili sveobuhvatne biografije Ridigera Safranskog mogu pomoći u otključavanju njegovih složenih ideja.

Direktna dela: „Vesela nauka“ (sa čuvenim aforizmom „Bog je mrtav“) i „Ecce Homo“ (njegova autobiografija) su takođe važne.

Ničeova filozofija je izazovno, ali duboko istraživanje ljudskog postojanja, podstičući čitaoca da svet vidi novim očima i da razume „svet kao umetničko delo“.

Fridrih Niče je za života planirao da napiše delo pod nazivom `Knjiga o filozofu` (nem. Das Philosophenbuch), ali taj projekat nikada nije u potpunosti realizovao. Iz tog nedovršenog projekta ostali su fragmenti i beleške, koji su kasnije sakupljeni i objavljeni pod tim nazivom.

Originalni naslov: Antihrist: Prokletstvo hrišćanstva je kasno, polemično delo napisano 1888. godine, ali objavljeno tek 1895. godine. Predstavlja radikalnu kritiku hrišćanstva, koje je Niče smatrao „poricanjem života“ i uzrokom pada „višeg“ tipa ljudskog bića.

Glavne teme i ključne izjave

U ovom delu, Niče dovodi u pitanje tradicionalne hrišćanske vrednosti i osuđuje ono što on vidi kao „kvarenje čovečanstva“ hrišćanskim moralom.

Kritika morala saosećanja: Niče tvrdi da hrišćansko saosećanje potkopava „tonizirajuće efekte“ koji povećavaju životnu energiju i umesto toga podstiče slabost i bolest kako bi ukrotilo „zveri grabljivice“ (jake).

Ateizam i „smrt Boga“: Delo je prožeto Ničeovim ateističkim idejama, prema kojima razvoj nauke i sekularizacije dovode do pada hrišćanstva („Bog je mrtav“).

„Viši čovek“ naspram „životinje krda“: Centralni problem za Ničea jeste uzgoj specifičnog tipa ljudskog bića. On optužuje hrišćanstvo da osuđuje jaku, superiornu jedinku kao „zlu“ i umesto toga idealizuje slabu, poslušnu „životinju krda“.

Razlika između Isusa i hrišćanstva: Niče povlači oštru granicu između figure Isusa, koga tumači u posebnom svetlu, i organizovane religije hrišćanstva, koju vidi kao iskrivljavanje izvorne doktrine.

Pad vrednosti: U krajnjoj liniji, „Antihrist“ je pokušaj da se ponovo procene sve tradicionalne vrednosti zasnovane na hrišćanskom pogledu na svet. Niče je hrišćanstvo posmatrao kao nihilistički pokret koji poriče stvarnost i postavlja imaginarni „svet ideja“ (nebo) iznad stvarnog postojanja.

Dionizijski ditirambi je zbirka od devet pesama prvi put objavljena u kompletnom obliku 1891. godine, nakon njegovog mentalnog sloma. To je njegovo jedino delo sastavljeno isključivo od poezije i često se smatra kodom njegovog životnog dela, predstavljajući njegov vrhunski vizionarski pesnički stil.