Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-17-12337-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zavod za udžbenike 2005 296 strana

odlična očuvanost

U svom uticajnom delu Moralno razmišljanje, Ričard Mervin Her razvija svoju metaetičku teoriju univerzalnog preskriptivizma i tvrdi da ona vodi ka utilitarizmu preferencija na kritičnom nivou moralnog rasuđivanja.

Ključni koncepti u moralnom razmišljanju
Herova teorija je zasnovana na analizi logike moralnog jezika, za koji on tvrdi da poseduje tri ključna svojstva: preskriptivnost, univerzaliznost i preovlađujuću snagu.

Univerzalni preskriptivizam: Ova metaetička teorija postulira da su moralni sudovi oblik univerzalnih imperativa. Iskreno se složiti sa moralnom izjavom („Ne treba krasti“) znači propisati tu radnju za sebe i prihvatiti da se ona primenjuje na svakoga u istim relevantnim okolnostima.

Univerzaliznost: Ovo je logičko svojstvo koje zahteva da se moralni sudovi primenjuju na sve relevantno slične situacije, bez obzira na uključene pojedince. Identitet osobe nije moralno relevantno svojstvo.
Preovlađujuća važnost: Smatra se da moralni sudovi imaju jači značaj od svih drugih vrsta normi (npr. zakon, etiketa, razboritost) kada postoji sukob. To je ono što razlikuje moralne norme od drugih vrednosnih sudova.
Utilitarizam preferencija: Kombinacija univerzalizacije i propisivosti, kada se primenjuje kroz proces nepristrasnog, racionalnog razmišljanja, dovodi do utilitarizma preferencija. To znači da moralni agenti treba da deluju na način koji maksimizira zadovoljenje ljudskih preferencija, dajući jednaku težinu interesima svih pogođenih strana.

Dva nivoa moralnog razmišljanja
Centralni deo moralnog razmišljanja je razlika između dva nivoa moralnog promišljanja, što pomaže u pomirenju utilitarizma sa uobičajenim moralnim intuicijama i deontološkom (na pravilima zasnovanom) etikom.

Intuitivni nivo: Ovo je nivo svakodnevnog moralnog razmišljanja, vođen jednostavnim, opštim moralnim principima (npr. „Ne kradi“, „Drži svoja obećanja“). Ova pravila su neophodna za praktično, svakodnevno donošenje odluka, jer su ljudska bića sklona pristrasnosti i nemaju vremena ili informacija za složene proračune u svakoj situaciji.
Kritični nivo: Ovo je nivo sofisticiranog, filozofskog rezonovanja, koji se koristi za odabir i, ako je potrebno, izmenu pravila intuitivnog nivoa. Na ovom nivou, osoba deluje kao „arhanđeo“, angažujući se u obliku univerzalizovane razboritosti razmatrajući sve činjenice i preferencije svih pogođenih kao da su njihove sopstvene. Rezultat ovog kritičkog razmišljanja je skup principa u skladu sa utilitarizmom preferencija.