ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Gallimard 1967 377 strana

očuvanost 4

`Essai de Philosophie Concrète` (Esej o konkretnoj filozofiji) je značajno delo francuskog hrišćanskog egzistencijaliste i dramaturga Gabrijela Marsela (Gabriel Marcel). Knjiga je objavljena 1967. godine, a njena filozofska osnova je usmerena na odbranu subjektivnosti i `misterije bića` od pretnji modernog materijalizma i tehnokratskog društva.

Ključne teme i koncepti

Primarna i sekundarna refleksija: Marsel razlikuje dva tipa mišljenja. Primarna refleksija se bavi apstrakcijom, analizom, definicijama i tehničkim rešenjima problema (koncept `imati` ili Avoir). Sekundarna refleksija je fenomenološki pristup koji teži da povrati jedinstvo i celovitost iskustva, suprotstavljajući se analitičkom razdvajanju, fokusirajući se na `misteriju` postojanja (koncept `biti` ili Être).
Biće i Imati (Être et Avoir): Centralna tema Marselove filozofije. On kritikuje savremeno društvo zbog preteranog naglaska na posedovanju (Imati) – objektima, statusu, kontroli – što dehumanizuje pojedinca. S druge strane, Biće (Être) se odnosi na autentično postojanje, prisutnost, zajedništvo i duhovnu povezanost.
Intersubjektivnost: Marsel naglašava važnost međuljudskih veza i zajednice u ljudskom iskustvu. Naš osećaj sopstva i identiteta je oblikovan odnosima sa drugima, a te interakcije su suštinske za naše razumevanje univerzuma i Bića. Biće je unutrašnje za osobu i proizlazi iz sopstva.
Telom-biti (Corps propre): Početna tačka Marselove filozofije je naše postojanje u svetu, ukorenjeno u našem sopstvenom telu (telom-biti). Postojanje nije samo apstraktna aktivnost, već stanje, situacija, povezanost sa svetom kroz naše fizičko prisustvo.
Nada i sloboda: Nada je, za Marsela, način prevazilaženja životnih iskušenja (bolest, odvojenost, itd.). Sloboda je usko povezana sa telesnim iskustvima, a pojedinac je istinski slobodan kada je uronjen u sopstvene potencijale i potrebe drugih.

`Essai de Philosophie Concrète` je delo koje poziva na povratak konkretnom, proživljenom iskustvu, suprotstavljajući se apstraktnim sistemima mišljenja i materijalističkoj dehumanizaciji.