ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 2002. Tvrd povez, ćirilica, 281 strana.
Knjiga je odlično očuvana.


1. Ja i svet objekata (Ogled o filosofiji usamljenosti i zajednice)
Ovo delo, pisano u formi meditacija, bavi se temom subjekta (Ja) i objektivacije.
Berđajev smatra da je objektivni svet (svet stvari, institucija, društvenih formi, nauke) samo proizvod određene, pogrešne usmerenosti duha. To je svet palog ili otuđenog postojanja. Pravi, realni svet je subjektivan, egzistencijalan svet slobode i duha. Objektivacija je proces u kojem se subjekt pretvara u objekat, živost duha u beživotnu formu, a sloboda u nužnost. Berđajev naglašava razliku između individue (biološke i socijalne jedinke) i ličnosti (duhovne i slobodne kategorije). Ličnost je ono što transcendira objektivni svet i ne može biti objektivizovano.
On razmatra `bolest vremena`, razlikujući kosmičko, objektivno vreme (merljivo, podeljeno) i egzistencijalno, lično vreme (koje se tiče stvaralaštva i večnosti). Delo istražuje odnos `Ja`, `Ti` i `Mi`. Prava zajednica (komunikacija i sobornost - duhovno jedinstvo) moguća je samo izvan objektivacije, u svetu duha, gde se ličnosti sreću kao slobodni subjekti.

2. Duh i realnost (Osnovi bogočovečanske duhovnosti)
Ova knjiga predstavlja Berđajevljevu filozofiju duha i predstavlja temelj njegove duhovne ontologije.
Berđajev definiše Duh ne kao pojam ili objekat, već kao realnost, kao slobodu, smisao, stvaralačku delatnost i vrednost. Duh je subjekt, a ne objekt saznanja.
On pravi ključnu razliku između simbolizacije i realizacije.
Simbolizacija je kada se duhovni proces (poput slobode ili ljubavi) objektivizuje u simboličke, materijalne ili društvene forme (npr. u institucionalizovanu religiju).
Realizacija je istinsko preobraženje i ostvarenje duha u egzistencijalnom svetu, što je povezano sa stvaralaštvom i ispunjenjem bogočovečanske sudbine.
Njegova filozofija je duboko personalistička (usredsređena na ličnost) i antropocentrična (usredsređena na čoveka, ali u kontekstu Boga). Čovek je, po Berđajevu, biće koje teži slobodi i stvaralaštvu i čija je sudbina da učestvuje u stvaranju Carstva Božijeg, Carstva Duha.

Oba dela su prožeta Berđajevljevom centralnom filozofskom vizijom:
Sloboda: Osnovni postulat njegove filozofije. Sloboda je prvobitno postojanje (čak i pre bića) i izvor je i stvaralaštva i tragedije sveta.
Ličnost (Personalizam): Vrednost ličnosti je iznad svih opštih ideja i objektivnih struktura (države, društva, istorije).
Stvaralaštvo: Čovek nije samo stvoreno biće, već je i sastvoritelj, pozvan na neprekidno stvaralaštvo kao način oslobođenja od nužnosti objektivnog sveta.
Ova dela su temelj za razumevanje Berđajevljevog dubokog uvida u sudbinu čoveka u modernom svetu, kritiku objektivizma i poziv na duhovnu, egzistencijalnu promenu.



Sadržaj:
JA I SVET OBJEKATA
Ogled o filosofiji usamljenosti i zajednice
MEDITACIJA I
Tragedija filosofa i zadaci filosofije
Filosofija između religije i nauke.
Borba filosofije i religije.
Filosofija i društvo
Lična i bezlična, subjektivna i objektivna filosofija.
Antropologizam u filosofiji.
Filosofija i život
MEDITACIJA II
Subjekt i objektivacija
Subjekt saznanja i čovek
Egzistencijalni subjekt i objektivacija.
Saznanje i biće.
Razotkrivanje egzistencije u subjektu.
Objektivacija i problem iracionalnog
Saznanje i sloboda. Aktivnost misli i stvaralački karakter saznanja.
Aktivno i pasivno saznanje.
Teorijsko i praktično saznanje
Stupnjevi zajedništvau saznanju. Gašenje postvarenog, objektivnog sveta i razotkrivanje tajne egzistencije
MEDITACIJA III
Ja, usamljenost i društvo
Ja i usamljenost. Usamljenost i socijalnost
“Ja “, “ti “, “mi ” i “ono “. “Ja ” i objekt. Komunikacija između “ja “
Usamljenost i saznanje. Transcendiranje. Saznanje kao zajednica. Usamljendst i polnost. Usamljenost i religija
MEDITACIJA IV
Bolest vremena. Promena i večnost
Paradoks vremena. Njegov dvostruki smisao.
Prošlost nije postojala.
Preobražaj vremena.
Vreme i briga. Vreme i stvaralaštvo
Vreme i saznanje. Sećanje.
Vreme, dinamika i promena.
Ubrzanje vremena i tehnika
Vreme i sudbina.
Vreme, sloboda i determinizam.
Vreme i kraj. Vreme i beskonačnost
MEDITACIJA V
Ličnost, društvo i zajednica
Ja i ličnost. Individua i ličnost.
Ličnost i stvar. Ličnost i objekt
Ličnost i opšte. Ličnost i rod.
Lično i nadlično.
Monizam i pluralizam.
Jedinstveno i mnoštveno
Ličnost i društvo. Ličnost i masa.
Ličnost i socijalni aristokratizam.
Socijalni personalizam.
Ličnost i zajedništvo.
Komunikacija i zajedništvo.
Ličnost i promena. Ličnost i ljubav.
Ličnost i smrt. Stari i novi čovek.
Zaključak
DUH I REALNOST
Osnovi bogočovečanske duhovnosti
Glava I
REALNOST DUHA. DUH I BIĆE
Glava II
OBELEŽJA DUHA
Glava III
OBJEKTIVACIJA DUHA. SIMBOLIZACIJA I REALIZACIJA
Glava IV
SMISAO ASKEZE
Glava V
ZLO I PATNjA KAO PROBLEMI DUHA
Glava VI
MISTIKA. NjENE PROTIVUREČNOSTI I DOSTIGNUĆA
Glava VII
NOVA DUHOVNOST. REALIZACIJA DUHA
BIBLIOGRAFIJA