ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Predgovor: Miro Glavurtić


Beograd / Budva 1991. Tvrd povez, 393 strane.
Knjiga je odlično očuvana.
K1




Knjiga `Misli` (originalno francuski: Pensées) je monumentalno i klasično delo francuskog filozofa, matematičara i fizičara Bleza Paskala (Blaise Pascal).
Ova knjiga, iako nedovršena, smatra se jednim od najvažnijih dela u istoriji filozofije i hrišćanske apologetike.

Paskal je radio na ovim beleškama pred kraj svog života (umro je 1662. godine) sa ciljem da napiše veliko apologetsko delo pod nazivom Apologie de la religion chrétienne (Odbrana hrišćanske religije).
Delo je objavljeno posthumno 1670. godine, a sastoji se od fragmenata, beleški i aforizama koje je Paskal ostavio. Zbog toga su `Misli` često neorganizovane i različiti izdavači su ih kroz istoriju objavljivali u različitim redosledima.

Paskal u `Mislama` istražuje dubok i širok spektar tema, fokusirajući se na ljudsku prirodu, dileme vere i razuma.On genijalno izlaže čoveka kao stvorenje razapeto između beskonačne veličine (njegova sposobnost razmišljanja i spoznaje) i beskonačne bednosti (njegova smrtnost, kratkotrajnost i iracionalnost).
Čovek je `trska koja misli` – najslabije biće u prirodi, ali trska koja je svesna da gine, što je čini većom od univerzuma koji je ubija.
Paskal dovodi u pitanje sposobnost samog razuma i tradicionalne filozofije da dođu do konačnih odgovora o smislu života i postojanju Boga. Smatra da je srce (intuicija i vera) ključno za spoznaju, a ne samo razum: `Srce ima razloge koje razum ne poznaje.`

Paskalova Opklada (Le Pari de Pascal):
Ovo je jedan od najčuvenijih fragmenata u knjizi. To je argument koji koristi teoriju verovatnoće i igara (u kojoj je Paskal bio pionir) da bi dokazao racionalnost verovanja u Boga.
Tvrdi se da ako je Bog postojao, vernik dobija beskonačnu nagradu (večni život), a ako ne postoji, gubi samo konačnu dobit (zemaljska zadovoljstva). Ulog je mali, dobitak je beskonačan, stoga je racionalno `opkladiti se` na postojanje Boga.

Krajnji cilj `Misli` je odbrana hrišćanstva, ali ne kroz strogo logičke dokaze, već kroz svedočenje o ljudskom egzistencijalnom nemiru i potrebi za nečim transcendentnim. Hristos i hrišćanstvo su prikazani kao jedino rešenje za inherentnu bedu i prazninu ljudske duše.

`Misli` su uticale na mnoge kasnije mislioce, uključujući egzistencijaliste poput Kjerkegora. Ona je knjiga o ljudskoj dualnosti – o jazu između onoga što jesmo i onoga što želimo da budemo, i o prihvatanju vere kao jedinog mosta preko tog ponora.
Zbog svoje fragmentarne prirode, možete je čitati i kao zbirku samostalnih uvida, od kojih svaki nudi duboko promišljanje o ljudskom stanju.