Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISBN: Tv
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Tractatus Logico-Philosophicus (TLP) (Logičko-filozofski traktat na latinskom) je jedina knjiga koju je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn objavio tokom života. Projekat je imao široke ciljeve – da identifikuje odnose između jezika i stvarnosti i da definiše granice nauke, te je jasno odeli od metafizike.[1] Traktat se smatra jednim od najznačajnijih filozofskih spisa 20. veka i savremene filozofije uopšte.

Vitgenštajn je pisao beleške za Traktat dok je bio vojnik u Prvom svetskom ratu i završio ga je u zatočeništvu, u italijanskim gradovima Komo i Kasino, avgusta 1918. godine. Tri godine kasnije knjiga je bila objavljena na nemačkom jeziku pod nazivom Logisch-Philosophische Abhandlung. Traktat je uticao na logičke pozitiviste i članove Bečkog kruga.

Vitgenštajn u spisu pokušava da pokaže, da se cela tradicionalna filozofija bazira na konfuziji same `logike našega jezika“. Takođe argumentuje, da bilo koja značajna oracija mora da poseduje preciznu logičku strukturu. Ta struktura može biti zamagljena spoljašnjom gramatičkom konstrukcijom, te je neophodna detaljnija analiza kako bi se došlo do stvarne logičke strukture.

Traktat je napisan u poznato strogom i sažetom stilu pisanja. Delo ne sadrži argumente kao takve, već se sastoji od deklarativnih izjava koje su namenjene da budu očigledne. Izjave su hijerarhijski nabrojane sa 7 osnovnih izjava (označeni brojevima od 1 do 7), i sa komentarima na svaku izjavu (označeni sa npr. 1.1, 1.11, 1.12 itd.).

Vitgenštajnova kasnija dela, posebno Filozofska istraživanja (koje je objavljeno nakon njegove smrti), su kritikovala mnoge ideje Traktata.



Ludvig Jozef Johan Vitgenštajn (nem. Ludwig Josef Johann Wittgenstein; Beč, 26. april 1889 — Kembridž, 29. april 1951) bio je austrijsko-britanski filozof poreklom iz Austrije[1] koji je prvenstveno radio u poljima logike, matematičke filozofije, filozofije duha, i filozofije jezika.[2]. Mnogi ga smatraju jednim od najupečatljivijih i najharizmatičnijih filozofa u 20. veku uopšte. Od 1929 do 1947, Vitgenštajn je predavao na univerzitetu u Kembridžu.[3] Tokom svog života on je objavio samo jednu tanku knjigu, Logičko-filozofski traktat sa 75 stranica (1921), jedan članak, jednu knjigu pregleda i dečiji rečnik.[4][5] Njegovi obimni rukopisi su uređeni i objavljeni posthumno. Filozofijska istraživanja su objavljena kao knjiga 1953, i od tada su njegovi radovi prepoznati kao jedno od najvažnijih dela filozofije u 20. veku.[6][7] Njegov nastavnik, Bertrand Rasel, opisao je Vitgenštajna kao „najsavršeniji primer genija koga je ikada poznavao kao što se tradicionalno shvata; strastven, duboko intenzivan i dominantan”.[8]

Rodio se u Beču, u veoma bogatoj i obrazovanoj porodici[1] jevrejskog porekla. Kao student, otišao je u Englesku u Kembridž, gde je bio jedan od studenata filozofa Bertrana Rasela i njegov saradnik na pitanjima logike i matematike. Vratio se u Austriju uoči početka Prvog svetskog rata, da bi ponovo otišao u Englesku 1929. godine.[1] Iako je proveo veći deo svog profesionalnog života u Engleskoj, Vitgenštajn nikada nije potpuno izgubio kontakte sa svojim austrijskim korenima. Delo koje je stvorio je jedinstvena kombinacija anglosaksonske filozofske tradicije i tradicije kontinentalne Evrope. Njegovu filozofsku misao prati duboki skepticizam prema filozofiji, iako je očuvao uverenje da postoje neke veoma bitne stvari koje treba sačuvati iz tradicije. U Plavoj svesci (1958), definiše svoje delo kao „nasleđe teme koja je bila poznata pod imenom filozofija“.

On je nasledio bogatstvo svog oca 1913. U početku je donirao deo poseda umetnicima i piscima, a potom, u periodu teške lične depresije nakon Prvog svetskog rata, on je svo svoje bogatstvo dao svojoj braći i sestrama.[9][10][11] Tri njegova brata su izvršila samoubistvo, a i Ludvig je takođe razmišljao o tome.[12][13] On je napuštao akademiju nekoliko puta — služeći kao oficir na frontu tokom Prvog svetskog rata, gde je više puta odlikovan za hrabrost; predavao je po školama u udaljenim austrijskim selima gde je naišao na kontroverzu zbog udaranja dece kada bi pogrešila u matematici; i radeći kao bolničar tokom Drugog svetskog rata u Londonu gde je govorio pacijentima da ne uzimaju lekove koji su im propisani. U velikoj meri je uspevao da zadrži u tajnosti činjenicu da je bio jedan od najpoznatijih svetskih filozofa.[14][15] On je opisivao filozofiju kao „jedini rad koji mi daje realno zadovoljstvo”.[16]

Njegova filozofija se često deli u rani period, tokom koga je na primer napisao Traktatus, i kasniji period, artikulisan u Filozofskim istraživanjima. Tokom ranog perioda Vitgenštajn se bavio logičkim odnosima između propozicija i reči, i smatrao je da se putem pružanja logičkog pregleda koji je u osnovi ovog odnosa, mogu rešiti svi filozofski problemi. U kasnijem periodu Vitgenštajn je odbacio mnoge od svojih pretpostavki iz Traktatusa, tvrdeći da se značenje reči najbolje shvata kao njihova upotreba u datom jezičkom kontekstu.[17]

Jedan pregled među predavačima američkih univerziteta i koledža rangirao je Istraživanja kao najvažniju knjigu filozofije 20. veka, koja se izdvaja kao „jedno ukršteno remekdelo u filozofiji 20. veka, koje dodiruje različite specijalizacije i filozofske orijentacije”.[18][19] Istraživanja su isto tako rangirana na 54. mestu spiska najuticajnijih radova 20. veka u kognitivnoj nauci koju je pripremio Centar za kognitivne nauke univerziteta Minesote.[20] Međutim, po rečima njegovog prijatelja Georga Henrika fon Rajta, on je smatrao da su „njegove ideje su uglavnom pogrešno shvaćene i izobličene čak i od strane onih koji su isticali da su njegovi učenici. On je sumnjao da će ga bolje razumeti u budućnosti. Jednom je rekao da se osećao kao da piše za ljude koji bi drugačije razmišljali, disali drugačiji vazduh života, od onog današnjih ljudi.”



Ludvig Vitgenštajn, rodio se u Beču, 26. aprila 1889. godine, u bečkoj porodici Karla i Leopoldine Vitgenštajn.[22] Bio je najmlađi od osmoro dece, u toj uticajnijoj porodici Austrougarskog carstva. Roditelji njegovog oca, Herman Kristijan i Fani Vitgenštajn, poreklom su iz jevrejske porodice, asimilirani u protestantizam. Ludvigov otac, Karl Vitgenštajn je bio poznati industrijalac, koji se obogatio u industriji gvožđa i čelika.[23][24] Njegova majka, Leopoldina, rođena Kalmus, je takođe bila poreklom iz jevrejske porodice, ali su njeni prešli u katolike. Ludvig, kao i njegova braća i sestre, kršteni su u Katoličkoj crkvi.[25][26][27][28]

Najpre je studirao tehniku, prvo u Realschule u Lincu,[29][30] potom u Berlinu. Na studije aeronautike u Mančesteru, Engleska, upisao se 1908.[1] Fasciniran logikom i filozofijom matematike po savetu Fregea dolazi 1911. u Kembridž[1], gde studira logiku kod Bertrana Rasela. Nakon godinu dana studija odlazi u Norvešku i živi sam u jednoj brvnari.