ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

kao na slikama
lepo očuvano


beletra
440 str.

Psihološke pretpostavke Ničeove filozofije
Slučaj Strindberg
Psihologija znanja

Za razliku od pravih državnika, vojskovođa, pa i velikih političara, ljudima od pera je mnogo teže da trajnije obeleže vreme u kojem su živeli. Jedan od takvih retkih izuzetaka među nama bio je Nikola Milošević.
Bio je u nas prvi koji je osvetlio onu dublju, zagonetniju stranu filozofije Fridrifa Ničea; bio je takođe jedinstven po uvođenju psihološkog metoda u tumačenje književnih dela i filozofska istraživanja; ostaće zapamćen po otkriću skrivene, metafizičke dimenzije u romanu Miloša Crnjanskog; a posle njega niko neće moći da prenebregne novu disciplinu koju je on uveo u nauku – psihologiju znanja. A ono po čemu će on ostati poznat i u širem svetu to je pre svega njegovo tumačenje Dostojevskog koji je razotkrivao onu senovitu, tamniju stranu ljudske duše.

Nikola Milošević (Sarajevo, 17. april 1929 — Beograd, 24. januar 2007) bio je srpski filozof, teoretičar književnosti, pisac i političar, akademik SANU, lider Srpske liberalne stranke.
Nikola Milošević

Nikola Milošević
Lični podaci
Datum rođenja
17. april 1929.
Mesto rođenja
Sarajevo, Kraljevina SHS
Datum smrti
24. januar 2007. (77 god.)
Mesto smrti
Beograd, Srbija
Biografija
Teorijski doprinos
uredi
Psihologija znanja i filozofska antropologija bile su predmet naučno-filozofskog rada Nikole Miloševića, pretočenog u dvadesetak knjiga, počev od dela `Ogledi iz antropologije` (`Antropološki eseji`) za koje je dobio NOLIT-ovu nagradu 1964. godine, pa do knjige `Istina i iluzija` (2001). Ostajući dosledan svom putu istine i poštenja, odbio je svojevremeno da primi Nagradu `Isidora Sekulić` i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Rodonačelnik je filozofije diferencije, odnosno učenja koje se može sažeti na sledeći način: Sve ono što spoznajemo uvek je diferencirano, ali nikada na isti način i u istoj meri. Kroz ovakvu diferenciranu optiku valja sagledavati i odnos psiholoških i socijalnih činilaca, problem slobode volje i slobode izbora. Ukazao je i u svojim delima dokazao da uvek bira neka određena ličnost, sa određenim duševnim sklopom, te da tu ličnost opredeljuje psihološki činilac koji (unapred) određuje za koju će se mogućnost ličnost opredeliti (`Ideja slobodnog izbora podrazumeva da je podjednako moguće i ono što se dogodilo i ono što se nije dogodilo, a tako ne može biti` - Istina i iluzija; Skica za moj pogled na svet). Psihološka struktura jedne ličnosti je određena, determinisana, za razliku od `ljudske prirode`, neodređenog termina dobijenog neosnovanom hipergeneralizacijom.
Pokušao je Nikola Milošević da zasnuje i jednu novu disciplinu - psihologiju znanja, koja bi se bavila odnosima između duhovnih tvorevina i psihičkih činilaca, kroz sagledavanje čitave lepeze `različitih odnosa zavisnosti između teorijske i i umetničke stvarnosti s jedne strane, i psihološke ravni s druge strane`. Zaključio je da svaka usmerenost pretpostavlja neki ugao gledanja, a samim tim i neki ugao deformacije, tako da se nužno javlja jednostranost, na koju opet deluju različiti psihološki činioci koji obitavaju u duševnom sklopu svih stvaralaca. Psihologija znanja pretpostavlja imanentnu analizu, koja podrazumeva traganje za protivrečnostima u sklopu neke teorijske tvorevine, ali ne ostaje zarobljena u njenim okvirima.
Nagrada „Nikola Milošević“
Odabrana dela
uredi
Antropološki eseji
Roman Miloša Crnjanskog
Negativan junak
Ideologija, psihologija i stvaralaštvo
Andrić i Krleža kao antipodi
Zidanica na pesku
Šta Lukač duguje Ničeu
Filozofija strukturalizma
Dostojevski kao mislilac
Marksizam i jezuitizam
Psihologija znanja
Antinomija marksističkih ideologija
Pravoslavlje i demokratija
Carstvo Božije na zemlji. Filozofija diferencije
Ima li istorija smisla
Filozofija i psihologija
Nit Miholjskog leta
Kutija od orahovog drveta
Senke minulih ljubavi

Fridrih Niče
eseji o Ničeu