pregleda
Žrtvovanje - Edi Rama
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14511
Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Edi Rama je jedan od protagonista rušenja komunističkog režima, koji će ’90. godina prošlog veka uglavnom biti angažovan u civilnom društvu... Najpre je postavljen za ministra kulture, zatim se kandidovao za gradonačelnika Tirane. Za gradonačelnika je izabran sa ubedljivom većinom jer je program zasnovao na jasnoj viziji da se grad može i mora rešiti masovnih uzurpacija i devastacija. Obećanje je ostvareno: Rama će srušiti, često i uz lično angažovanje, više hiljada ružnih i sklepanih objekata koji su ometali normalni razvoj grada. Obnovio je oronule fasade u glavnim arterijama Tirane, obojivši ih u svetle, mediteranske, optimistične nijanse.
Njegov uspeh sa Tiranom kandidovao ga je za lidera koji će uneti urbanistički red, estetiku i ljudsku dimenziju i u razvoj čitave Albanije. Izabran je 2005. godine za predsednika Socijalističke partije, kada je ona izgubila izbore i prešla u opoziciju. Desilo se, međutim, da je 2009. i 2011. doživeo dva uzastopna razočaravajuća poraza, i na opštim i lokalnim izborima, koji su, doduše, bili i rezultat krađa, manipulacija i preokretanja rezultata za zelenim stolom. Stoga je Rama, razočaran, u leto 2011. odlučio da napravi duboku refleksiju svoje politike i situacije i perspektiva Albanije. Knjiga Žrtvovanje plod je te refleksije. U uvodu knjige ističe se namera „da se ostavi autentični trag u dramatičnom trenutku“ i da će rezultat biti „sasvim slobodna i subjektivna ispovest… bez anestezija i cenzure“. U knjizi on govori o poslovima koje je uradio, ili ih je započeo a nije uspeo da ih završi, manirom otvorenog polaganja računa, ne tako čestim među političarima, naročito ne među onima koji imaju ambicije da se vrate na vlast.
Iako se Rama u knjizi bavi unutrašnjim kontradikcijama često veoma specifičnim za albanski kontekst, verujem da će čitaoci ovog prevoda u njegovim iskustvima i refleksijama pronaći dosta dodirnih tačaka sa situacijama u Srbiji i zemljama regiona, a to znači da će se knjiga čitati sa zanimanjem.
Tim pre što je Rama vrstan mislilac i stilista.
Edi Rama (alb. Edi Rama; Tirana, 4. jul 1964) albanski je političar, slikar, književnik, bivši univerzitetski profesor, publicista i bivši košarkaš.[1] Od 2013. obavlja funkciju predsednika Vlade Albanije, a od 2005. predsednik je Socijalističke partije Albanije. Godine 2000. izabran je za gradonačelnika Tirane, nakon čega je ponovo bio izabran 2003. i 2007.
Koalicija stranaka levog centra na čelu sa Ramom pobedila je koaliciju desnog centra koju predvodi Sali Beriša iz Demokratske partije Albanije na parlamentarnim izborima 2013. Rama je imenovan za predsednika Vlade u drugom mandatu nakon parlamentarnih izbora 2017. Potom je osvojio treći mandat nakon parlamentarnih izbora 2021. na kojima je drugi put zaredom pobedio kandidata Demokratske partije Ljuljzima Bašu. Jedini je predsednik Vlade Albanije koji je osvojio tri mandata zaredom. Njegova stranka je pobedila na svih šest izbora od 2013. godine — tri parlamentarna i tri lokalna. Bio je jedan od inicijatora Otvorenog Balkana, ekonomske zone država zapadnog Balkana čiji je cilj da garantuje „četiri slobode”.
Biografija
Rođen je pod imenom Edvin Rama 4. jula 1964. u Tirani, u tadašnjoj Narodnoj Republici Albaniji. Otac Kristać Rama (1932—1998) bio je poznati vajar iz Drača koji je stvorio brojne statue tokom komunističkog perioda u Albaniji. Njegov pradeda, takođe Kristać Rama, bio je intelektualac koji se zalagao za albansku nezavisnost i škole, a poreklom je iz Berata pre nego što se kasnije preselio u Drač.[2] Ostali preci sa njegove očeve strane potiču iz jugoistočnog sela Darde, blizu Korče. Majka Aneta Rama (devojačko Koleka) (1938—2020) bila je medicinska radnica iz jugozapadnog sela Vuno.[3] Majka mu je pranećaka Spira Koleke, člana Komunističke partije Albanije. Rama navodi da je porodica Koleka, koja seže nekoliko vekova unazad, poreklom sa severa Mirdite.[4][5]
Tokom detinjstva je počeo da slika. Tokom tinejdžerskih godina, njegov talenat su primetila dva uticajna albanska slikara tog vremena, Edi Hilja i Daniš Jukniju.[6] Oni su podstakli Ramu da dalje razvija svoje slikarske veštine u profesionalnom kontekstu. Pohađao je i završio Umetnički licej Jordan Misja, umetničku školu u Tirani.[7] Kao tinejdžer, Rama se bavio sportom kao profesionalni košarkaš za Dinamo Tirana. Bio je i deo košarkaške reprezentacije Albanije.[8][9] Godine 1982. upisao je Akademiju umetnosti u Tirani. Nakon diplomiranja, počeo je da radi kao instruktor na Akademiji umetnosti. Za to vreme organizovao je nekoliko otvorenih studentskih sastanaka, tokom kojih su javno kritikovali komunističku vlast u Albaniji. Eseji sa tih susreta sakupljeni su u knjizi Refleksione (1992), koju je Rama objavio zajedno sa publicistom Ardijanom Kljosijem.
Neposredno pre pada komunizma u Albaniji, nekoliko puta je pokušao da se uključi u tekuću borbu za demokratiju. Pokušao je da utiče na studentske proteste i postane deo novostvorene Demokratske partije Albanije, ali je ubrzo napustio nakon nesuglasica oko ideoloških pitanja sa Salijem Berišom.[10] Godine 1994. preselio se u Francusku i pokušao da započne karijeru slikara. Zajedno sa svojim bivšim učenikom Anrijem Saljom izlagalo je svoje radove u nekoliko umetničkih galerija....
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 82200877
