ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

kao na slikama
knjiga je korišćena i ima par zapisa na početku i kraju. Ništa ne ometa dalje korišćenje.

RETKO U PONUDI

DELO

1971.

Ova knjiga, verovatno najznačajnija u opusu „ranog Kalajića”, objavljena je 1971. kao peta u kritičko-teorijskoj i filozofskoj biblioteci „Delo” istoimenog časopisa, izdavač „Nolit”, Beograd. Kalajić ju je posvetio svome ocu. Urednički je potpisuje Božo Vukadinović, odštampana je u štampariji „6. oktobar” u Pančevu, a izdavač ju je na zadnjoj korici propratio beleškom „tako svojstvenom Kalajiću”:
Ako je tačno opažanje kritike da je Kalajićeva prva knjiga izrazila i proročki nagovestila bunt mladih sedme decenije u „jednodimenzionalnom univerzumu” haosa i bezizlaza, „Uporište” predstavlja neku vrstu odgovora na pitanja postavljena „Krševinom”. Kalajić polazi od premise da se svet može revolucionisati po načelima humaniteta samo pod uslovom revolucionisanja samog čoveka. Vratolomnim povezivanjem prostornih i vremenskih udaljenosti, od samurajskog Japana do herojske Sparte, od načela indijskog Bhagavad Gita do rimskog humanitas, Kalajić nadahnuto rekonstruiše i rehabilituje strukturu „integralnog čoveka”, uporište obnove. Zasnivajući svoje argumente na snopu disciplina, od filosofije, antropologije, metafizike seksa, istorije religija, pa sve do karatea, alpinizma i padobranstva, Kalajić je ovom zbirkom neobjavljenih eseja izložio jedno izuzetno „diferencirano” stanovište u kulturi početka osme decenije.
Međutim, praktično čim se pojavila u knjižarama knjiga je zabranjena. I do dan danas je do nje teško doći.

Knjiga Uporište predstavlja jedan od ranijih filozofsko-teorijskih radova Dragoša Kalajića, u kojem autor razmatra ideju integralnog čoveka — čoveka čije su sve dimenzije (fizička, duhovna, etička, estetska) u ravnoteži i međusobno povezane. „Rehabilitacija strukture integralnog čoveka” implicira obnovu i vraćanje izgubljenih ili zanemarenih aspekata ljudske svesti i karaktera, koji su po autoru fragmentirani u modernom, složenom i često otuđenom društvu.
Kalajić se u ovom delu bavi kritikama savremene civilizacije, ličnim i kolektivnim identitetom, odnosom prema tradiciji, duhovnosti i kulturi, i pokušava da ukaže na utemeljenje stabilnog “uporišta” — skeleta vrednosti i struktura koje mogu da izdrže pritisak moderne sekularnosti, ideoloških konflikata i globalizacijskih promena.


Драгош Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 — Београд, 22. јул 2005) био је српски филозоф, сликар, новинар, писац[1] и члан Сената Републике Српске.
Драгош Калајић

Фотографија Калајића
Лични подаци
Датум рођења
22. фебруар 1943.
Место рођења
Београд, Србија
Датум смрти
22. јул 2005. (62 год.)
Место смрти
Београд, Србија и Црна Гора
Званични веб-сајт

[[:File:Voice of Dragoš Kalajić.oga|]]
Трајање: 8 seconds0:08

Биографија
уреди
Његова мајка Татјана (рођ. Парента) је била професор математике и ћерка свештеника, писца и професора Милоша Паренте.
Дипломирао је на Академији лијепих умјетности у Риму 1965. године са највећим оцјенама у класи. По завршетку своје обуке отпочео је да живи и ради у Београду и Риму. Калајић је био и остварен писац поред тога што је био умјетник (писао је за часопис Погледи).[2] Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних умјетника Србије и Савеза писаца Русије.
Постигао је значајан утицај на пољима на којима је учествовао, од књижевности до визуелних умјетности до историје умјетности и издаваштва. Био је пријатељ са многим истакнутим личностима из области умјетности, књижевности, филма и филозофије, као што су Јулијус Евола, Езра Паунд, Александар Дугин, Ђорђо де Кирико, Гвалтјеро Јакопети и још многим другима.[3][4][5]
Био је критичар Хришћанства и заговорник паганизма до грађанског рата деведесетих година, током и након чега је постао православни хришћанин и заговорник савеза православних народа.[2]
Одабрана дела
уреди
Упориште (Рехабилитација структуре интегралног човека)[6]
Иницијације[6]
Мапа (анти)утопија[6]
Филозофија уметности[6]
Смак света[6]
Писци бога Марса[6]
Европска идеологија[6]
Живот је путовање, путописи[6]
Космотворац, роман[6]
Последњи Европљани, роман[6]
Српска деца царства, роман[6]
Америчко зло[6]
Издана Европа[6]
Српско добро[6]
Русија устаје[6]
Кодекс Соларног реда & Појмовник Драгоша Калајића[6]
Кршевина (поема, са поговором)[6]
Зимски солстицијум (дневник последњих година, Најважнији интервјуи, нарочито они дати у последњим годинама живота. Три опроштајна текста: „Последњи Хиперборејац”)[6]