Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-86525-56-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Nesaglasnost: politika i filozofija
Autor: Žak Ransijer

Originalni naslov: Jacques Rancière – La Mésentente

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Ivan Milenković

Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2014

Pismo: latinica
Žanr: filozofija

ISBN: 978-86-86525-56-7

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 185
Fizički opis: 19 x 19,7 cm
Masa (u gr): 200

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:


5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 



- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Knjigu Nesaglasnost Žak Ransijer objavljuje 1995. godine, označavajući, na izvestan način, kraj habermasovske paradigme politike kao potrage za konsenzusom. Utoliko se izraz “politike nesloge” pojavljuje kao svojevrsni oksimoron koji u sebi spaja dva naizgled nespojiva pojma: ako je politika uvek rad na principu okupljanja i organizacije ljudske zajednice, upravo bi saglasnost (sloga, konsenzus), a ne nesaglasnost, bila prateći element ovako shvaćenog pojma politike. Nesaglasnost bi, dakle, bila sila suprotstavljena onom političkom. Ransijer, međutim, nastoji da pokaže kako je politiku moguće razumeti i iz perspektive koja ne pretpostavlja saglasnost kao veličinu, niti pretpostavlja nekakav princip, nekakvo počelo (arhe) koje bi prethodilo samoj političkoj borbi, što znači da se u osnovi politike nalazi neprestana borba sila, večita igra suprotstavljenih moći.


*


Četvrto poglavlje slavne knjige Žaka Ransijera Nesaglasnost (iz 1995. godine) nosi naslov Od arhipolitike do metapolitike. U tom odeljku knjige Ransijer pravi razliku između politike shvaćene na supstancijalan način, dakle politike koja ima sopstveni osnov i sopstvena svojstva u nečemu što prethodi samoj politici (recimo unapred određeno dobro) i politike koja opravdanje pronalazi u nečemu što je izvan nje, recimo u filozofiji. Ni u jednom od ta dva slučaja, međutim, politika nije autonomna delatnost, iako su jedan, ili drugi model, prema Ransijeru, na delu još od antičkih vremena. Utoliko Ransijer nastoji da politici obezbedi samozakonodavnu delatnost koja počiva na onome što on naziva temeljna nesaglasnost.

*

Žak Ransijer

Žak Ransijer (1940) je francuski filozof i teoretičar koji po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji. Baveći se pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom i estetikom, izgradio je metod koji se odupire reduktivističkim iskušenjima amputacije jednog dela stvarnosti kako bi se lakše potvrdila neka teza. Polazeći od iskustva i refleksije Maja ’68, izgradiće vlastitu ideju politike koja se temelji na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije koja se bori protiv svake hijerarhije znanja i poziva na deobu svega zajedničkog: osetilnog i mislećeg.

Po završetku École normale supérieure u krugu Luja Altisera, odriče se njegovog teorijskog stava i 1969. godine prihvata poziv Mišela Fukoa, priključujući se Odseku za filozofiju tek osnovanog, eksperimentalnog Univerziteta u Vinsenu, koji će narednih godina privući i imena francuske filozofije kao što su Delez, Liotar i Badiju. Nakon što se 1980. univerzitet seli u parisko predgrađe Sen Deni i postaje poznat pod imenom Paris-VIII, Ransijer će na njemu predavati sve do odlaska u penziju ’90-ih.



Ključni srpskohrvatski prevodi Ransijerovog opusa su: Politika književnosti (Adresa 2008), Filmska fabula (Clio, 2010), Emancipovani gledalac (Edicija Jugoslavija 2010), Poetika znanja (Edicija Jugoslavija 2010), Učitelj neznalica (Multimedijalni institut, 2010), Na rubovima političkog (Fedon, 2012), Estezis: scene estetskog režima umetnosti (Adresa, 2013), Mržnja prema demokratiji (Karpos, 2013), Metoda jednakosti: politika i poetika (Edicija Jugoslavija, 2014), Nesaglasnost: politika i filozofija (Fedon, 2014), Politike vremena (Edicija Jugoslavija 2015). Fakultet za medije i komunikacije je objavio 2013. godine njegove dve studije u knjizi Sudbina slika / Podela čulnog.

*

Ovo je djelo Jacquesa Rancièrea već postalo klasikom suvremene političke teorije i filozofije. U njemu je iznesena Rancièreova teorija o prijeporu/nesuglasnosti/neslaganju kao osnovi na kojoj se temelji svako razmatranje o ulozi onoga političkog, sagledanog iz vidika i stajališta filozofije. Što je ono političko samo i kakva je njegova uloga u okviru filozofije? Ako pretpostavimo zajednički nastanak politike i filozofije u antičkome polisu, onda je njihova povezanost neraskidiva u cijeloj povijesti tzv. zapadne civilizacije. Postoji li takvo što kao što je politička filozofija? –  tim pitanjem počinje ova provokativna knjiga. Što je, ustvari, u pitanju u odnosima između „filozofije“ i pridjeva „politički“? U svojoj meditaciji o prirodi i specifičnosti, kako politike tako i filozofije, Rancière se kreće od Aristotela prema suvremenim značenjima demokracije, razmatrajući na tom putu logiku neslaganja kao središnju za političku racionalnost.

*

Filozofija / savremena filozofija / francuska filozofija / filozofija politike / političko / nerazumevanje / politika i filozofija / mišljenje politike / politika / filozofija vlasti / Fuko / neslaganje / mišljenje / politika / političko / strukturalizam / poststrukturalizam / marksizam / postmarksizam / subjekt / politički subjekt / savremena politika / demokratija / mržanja demokratije / mržnja na demokratiju / mržnje prema demokratiji / Altiser / Kako čitati kapital / Badiju / Teorija subjekta /


***

UNOS: 250913
Šifra: FDN_KD