Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-86525-42-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Na rubovima političkog
Autor: Žak Ransijer

Originalni naslov: Jacques Rancière – Aux bords du politique

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Ivan Milenković

Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2012

Pismo: latinica
Žanr: filozofija

ISBN: 978-86-86525-42-0

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 196
Fizički opis: 20 cm
Masa (u gr): 215

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:


5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 


- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Tekstove sakupljene u knjizi Na rubovima političkog Žak Ransijer objavljuje osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, da bismo danas, gotovo trideset godina posle najstarijeg teksta, videli da su se osnovne Ransijerove ideje održale u svoj svojoj svežini. Utoliko ova zbirka tekstova nije naprosto uvodnog karaktera, već u njoj pronalazimo zrelo promišljene ideje o odnosu politike i filozofije. U vreme kada Ransijer piše događaju se ogromni lomovi kako u političkom prostoru (pad berlinskog zida), tako i na filozofskoj sceni (habermasovska paradigma političkog konsenzusa gubi snagu). I filozofija i politika zahtevaju nove pristupe i nove ideje. Pitanje koje postavlja Ransijer jeste kako misliti ono političko, kako obrazovati politički subjekt a da se ono političko ne svede na ideju Karla Šmita po kojem je identifikacija neprijatelja uslov mogućnosti konstituisanja političke subjektivnosti. Za Ransijera politička subjektivacija događa se samo u činu razgradnje datih identiteta i u građenju identiteta koji pretpostavlja nešto jedva mislivo: nemoguću identifikaciju. Politički prostor se, u ransijerovskoj postavci, ne svodi na policijsku logiku koja nastoji da održi poredak konzervirajući identitete, već upravo u identifikacijama koje utvrđeni poredak dovode u pitanje.

*

Žak Ransijer

Žak Ransijer (1940) je francuski filozof i teoretičar koji po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji. Baveći se pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom i estetikom, izgradio je metod koji se odupire reduktivističkim iskušenjima amputacije jednog dela stvarnosti kako bi se lakše potvrdila neka teza. Polazeći od iskustva i refleksije Maja ’68, izgradiće vlastitu ideju politike koja se temelji na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije koja se bori protiv svake hijerarhije znanja i poziva na deobu svega zajedničkog: osetilnog i mislećeg.

Po završetku École normale supérieure u krugu Luja Altisera, odriče se njegovog teorijskog stava i 1969. godine prihvata poziv Mišela Fukoa, priključujući se Odseku za filozofiju tek osnovanog, eksperimentalnog Univerziteta u Vinsenu, koji će narednih godina privući i imena francuske filozofije kao što su Delez, Liotar i Badiju. Nakon što se 1980. univerzitet seli u parisko predgrađe Sen Deni i postaje poznat pod imenom Paris-VIII, Ransijer će na njemu predavati sve do odlaska u penziju ’90-ih.

Ključni srpskohrvatski prevodi Ransijerovog opusa su: Politika književnosti (Adresa 2008), Filmska fabula (Clio, 2010), Emancipovani gledalac (Edicija Jugoslavija 2010), Poetika znanja (Edicija Jugoslavija 2010), Učitelj neznalica (Multimedijalni institut, 2010), Na rubovima političkog (Fedon, 2012), Estezis: scene estetskog režima umetnosti (Adresa, 2013), Mržnja prema demokratiji (Karpos, 2013), Metoda jednakosti: politika i poetika (Edicija Jugoslavija, 2014), Nesaglasnost: politika i filozofija (Fedon, 2014), Politike vremena (Edicija Jugoslavija 2015). Fakultet za medije i komunikacije je objavio 2013. godine njegove dve studije u knjizi Sudbina slika / Podela čulnog.

*

Žak Ransijer, jedan od najvećih živih filozofa današnjice, Altiserov učenik i možda najsjajniji otpadnik od Altiserovih teorijsko-aktivističkih postavki, već dve decenije brani tezu o radikalnoj demokratiji. U srcu njegove filozofije nalazi se pojam jednakosti.

Za razliku od socioloških, pedagoških, ili psihiloških pristupa ljudskoj zajednici, koji u društvu otkrivaju nejednakost, te od nje i polaze, Ransijer kao pretpostavku postavlja jednakost ispitujući teorijske mehanizme koji bi tu jednakost mogli da potvrde i načine je delotvornom. U tom naumu Ransijer ni u jednom trenutku ne odustaje od pojma demokratije. U originalnim i svežim čitanjima velikih grčkih uzora, pre svega Platona i Aristotela, Ransijer će demokratiju da shvati kao paradoksalni režim bez političke supstancije, bez onoga što su Grci nazivali «arhe», početak ili svojstvo vladanja. Ukoliko nema «arhe», demokratija je «an-arhe», anarhična po svome pojmu. No, upravo izostanak supstancije jeste supstancijalno svojstvo demokratije i njena prednost u odnosu na druge režime opsednute pojmom Jednog (dakle opet «arhe»).

Da li demokratija kao politički režim bez političke supstancije može da ostvari jednakost svojih pripadnika? Na to pitanje Ransijer odgovara prodornom analizom niza paradoksa u svojim čuvenim tekstovima «Zajednica jednakih», koji će da posluži kao jezgro iz kojeg će nastati slavna Ransijerova knjiga Nesporazum, i «Nedopustivo» u kojem sa nepomirljivom žestinom kritikuje savremene (demokratske) politike isključivanja manjinskih grupa iz zajednice, a sve pod izgovorom deklarativne jednakosti.

Ivan Milenković.

*
Filozofija / savremena filozofija / savremena francuska filozofija / filozofija politike / mišljenje politike / mišljenje / politika / političko / strukturalizam / poststrukturalizam / marksizam / postmarksizam / subjekt / politički subjekt / savremena politika / demokratija / mržanja demokratije / mržnja na demokratiju / mržnje prema demokratiji / Altiser / Kako čitati kapital / Badiju / Teorija subjekta /


***

UNOS: 250912
Šifra: FDN_KD