Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-86525-07-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Na putu k jeziku
Autor: Martin Hajdeger

Originalni naslov: Unterwegs zur Sprache - Martin Heidegger

Izdavač: Fedon, Beograd
Preveo s nemačkog: Božidar Zec

Jezik: b.c.h.s./srpski

Godina izdanja: 2007
Pismo: latinica
Žanr: filozofija

ISBN: 978-86-86525-07-9

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 271
Fizički opis: 20 cm
Masa (u gr): 350

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:


5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]


DODATNO UZ KNJIGU:

Pedesetih godina prošloga veka, izbačen s javne i akademske scene zbog nacionalsocijalisitčkog angažmana, Hajdeger se sve više okreće jeziku kao temi i opsesiji svoje filozofije. Jezik je, naravno, od ranih radova bio pratilac Hajdegerovih filozofskih invencija, što se, između ostalog, može videti i po njegovim briljantnim etimologijama, te pokušaju da ustanovi novu filozofsku terminologiju, ali do tog perioda nikada jezik, barem ne u tolikoj meri, nije bio eksplicitna tema Hajdegerove filozofije.

Već u ranim radovima Hajdeger je shvatio da tradicionalni, veliki pojmovi kakvi su svest, samosvest, duša, duh ili um, nisu dovoljni da bi se zahvatila složenost sveta i to pre svega zato što oni upućuju na nekakvu, uglavnom nedohvatljivu unutrašnjost. Kao fenomenolog, nemački je filozof morao da potraži nova, manje metafizička uporišta i zajedno s Ničeom i Huserlom otkriva jezik kao strukturu koja drži tkanje sveta. Otud i naslovi tekstova poput „Jezik, “„Suština jezika“, „Reč“, „Jezik u pesmi“ (jer, prema Hajdegeru, pesnička reč je najdublja, a pesnički jezik nabogatiji, najbliži istini), „Put ka jeziku“.

U izvanrednom prevodu Božidara Zeca ovi tekstovi približavaju nam mračnu privlačnost Hajdegerove filozofije.

*

`Kaže se da čovek po prirodi ima jezik. Zastupa se tvrdnja da je čovek, za razliku od biljke i životinje, živo biće kadro da govori. Ta tvrdnja ne znači samo da čovek, pored ostalih moći, poseduje i moć govora, već se njome želi reći da tek govor osposobljava čoveka da bude ono živo biće koje on - kao čovek - i jeste. Tek kao govoreći stvor, čovek jeste čovek. To su reči Vilhelma fon Humbolta. Ipak ostaje da se razmotri šta znači to - čovek.`
Martin Hajdeger

***

UNOS: 250912
Šifra: FDN_KD