ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Istorija ruske društvene misli 1-2 / Georgij Valentinovič Plehanov


Sarajevo 1974. Tvrd povez, zaštitni omot, 366 + 643 strane.
Knjige su odlično očuvane.


Nezavršeno djelo Georgija Valentinoviča Plehanova (1856—1918), »Istorija ruske društvene misli«, prvobitno je bilo zamišljeno (prema planu što ga je autor napisao za izdavača u oktobru 1909.) na oko 46 štamparskih tabaka i da u posljednjoj glavi prikaže društvenu misao inspirisanu događajima od 1905—1907. godine. Međutim, u toku rada se pokazalo da je ta procena preskromna i Plehanov je kasnije nekoliko puta javljao o povećanju obima. Prema izdavačkom prospektu iz 1914, trebalo je da cela »lstorija« iznosi najmanje pet obimnih tomova. Autor je namjeravao da izlaganje dovede do osnivanja ruske socijaldemokratske partije, ali je morao voditi računa o cenzuri pa je odlučio da završi glavom »Polemika ruskih učenika Marxa«. Međutim, do početka prvog svetskog rata definitivno su bila obrađena samo prva dva dela (od planiranih šest), a do martovske revolucije 1917. napisan je i treći deo; ali je tu glava o Radiščevu ostala nezavršena.

Prvi tom »Istorije« objavljen je juna 1914, drugi koncem 1915, a treći koncem 1916. godine. Izdavač je dosta proizvoljno formirao tomove, ne vodeći računa o sadržinskim celinama, a treći tom je objavio ne sačekavši poslednje glave. Tako su glave X—XII objavljene kao posebno (izdanje odmah poslije smrti Plehanova, a nezavršena XIII glava (O Radiščevu) je štampana tek 1925. godine.
Plehanov
je prvi marksista koji se prihvatio izučavanja istorije društvene misli u Rusiji. Kako je već bio poznat po radovima o Hercenu, Bjelinskom Černiševskom, bilo je razumljivo što je dobio narudžbu (od izdavača »MIR«, maja
1909, kada je živeo u u Italiji) da napiše celovito delo o društvenoj misli Rusije u prošlosti.
Plehanov je pisao »lstoriju ruske društvene misli« u poslednjoj deceniji života kada se politički nalazio znatno više uz menjševike nego na strani boljševika. Boljševici su ga kritikovali
zbog političkih neslaganja, ali — zahvaljujući osobito Lenjinovoj visokoj oceni njegovog teorijskog rada — nisu mu osporavali zasluge istaknutog ruskog i evropskog teoretičara marksizma. Međutim, u vatri političkih sukoba boljševički kritičari Plehanova su ponekad upotrebljavali polemičke etikete kojima su dovodili u pitanje i samo njegovo marksističko uverenje. Političko-taktički motivi su potiskivali one teorijsko-strategijske, posebno u kasnijoj sovjetskoj literaturi o Plehanovu, pa se dospelo do ocene da je on bio pravi marksist samo u razdoblju 1883—1903, tj. do skretanja u menjševizam. Nametalo se gledište da je za vrijeme prvog svetskog rata Plehanov postao »socijal-šovinlista«, da je čak »raskinuo s marksizmom« i našao se na » antimarksističkoj pozicijii«,
prvenstveno zato što je zastupao menjševičku taktiku odbranaštva.


Iz pogovora