ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

k1g1

Ova knjiga je pokušaj da se razumeju gledišta koja su drevni narodi Egipta i Mesopotamije imali o svetu u kojem su živeli. U svoje vreme ovi su narodi bili najcivilizovaniji i ostavili su nam bogatu i raznovrsnu književnost koja je za poslednjih stotinu godina u velikoj meri odgonetnuta. Suočen s prevodima, savremeni čitalac će u mnogim slučajevima imati utisak da mu izmiče njihovo dublje značenje. To važi i za mnoge tekstove koji govore o zakonima ponašanja ljudi – takozvanu „književnost mudrosti”, čiji su poznati primeri Priče Solomonove i Knjiga propovednika iz Starog zaveta. Svakako je to tačno za velike zvanične zapise u kojima vladari izlažu svoje namere ili iznose svoja dostignuća. A iznad svega je to istina za one zapise koji polažu pravo na to da osvetljavaju prirodu vasione. Jer ovi u celosti uzimaju vid mitova, a svakojake priče o bogovima čine se potpuno lišene zdravog razuma.
Pa ipak ništa većma ne dovodi u zabludu (mada je to najčešći slučaj) nego kad se mitovi tumače na dohvat, na osnovu pretpostavke da su drevni narodi iznad svega bili obuzeti problemima vrlo sličnim našima i da njihovi mitovi predstavljaju Ijubak, ali nedozreo odgovor na njih. Pokušali smo da u našem prvom poglavlju ukažemo da takva pretpostavka prosto prelazi preko provalije koja deli naš način mišljenja, naša uobičajena iskustva, od tih drevnih civilizacija, čak i u slučajevima kad se čovek suoči s večnim problemima: problemom čoveka u prirodi, problemom sudbine i problemom smrti. Pokušali smo da dublje zadremo u taj tuđ svet mitotvorne misli i da anališemo njegovu osobenu logiku, njegov maštovni i emocionalni karakter. Možda će čitaocu teško biti da prati prvo poglavlje i zato bismo mu savetovali da ga pročita kad završi čitanje glavnih delova knjige u kojima su mitovi i verovanja Egipćana i Mesopotamljana podrobno opisani.
U poslednjem poglavlju opisali smo kako su Jevreji u svojoj veri mitski element smanjili na najmanju meru i kako su Grci iz mitotvorne misli razvili kritičku misao. Ovo poglavlje dalo je maha nesporazumu među kritičarima našeg američkog izdanja kao da mi pevamo slavopojke racionalizmu ili religiju poistovećujemo sa sujeverjem. Hoćemo otvoreno da izjavimo da smo u punoj meri svesni stvaralačke uloge mita kao žive kulturne snage koji kao takav, u manjem ili većem obimu, održava sve religiozne i metafizičke misli. U svakom slučaju treba da bude jasno da smo mit shvatili kao stvar vrlo velike ozbiljnosti.