Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Sučeljavajući teoriju i praksu, Kanađanin Frenk Kaningam, profesor filozofije i političkih nauka, pokušao je da u ovoj knjizi da odgovor na naizgled jednostavno pitanje: šta je demokratija. Iako ponikla na političkom iskustvu Severne Amerike i Zapadne Evrope, knjiga Teorije demokratije – Kritički uvod predstavlja koristan udžbenik i za ovdašnjeg čitaoca i to kao svojevrsno `uputstvo za upotrebu`.


Frenk Kaningam
`MASKA za ugnjetavanje`, `Problemi demokratije`, `Globalizacija`, `Tesne cipele i prazni stomaci`, `Iracionalnost i sukobi`, samo su neke teme o kojima raspravlja kanadski filozof dr Frenk Kaningam u izvrsnoj knjizi `Teorije demokratije`, upravo objavljenoj u prevodu Nikole Krznarića, a u izdanju `Filipa Višnjića`.
Ovaj mislilac ovih dana je bio na Beogradskom sajmu knjiga, gde mu je delo i predstavljeno. Pošto se u knjizi dr Kaningam bavi odnosom demokratije i vlasti, kako na Zapadu, tako i na Istoku, a naročito u SAD, gde, po mišljenju autora, `elita moći` drži svu vlast, u razgovoru za `Novosti` pitamo sagovornika da li je to `neminovnost` naše civilizacije?
- Šaljivo bih mogao da kažem da je problem demokratije u pluralističkom raju u tome, kako jedan filozof reče, što nebeski hor peva jakim naglaskom gornje klase - kaže nam Kaningam. - A, zna se da, tom prilikom, više od 90 ljudi ne mogu da se uvuku u sistem za pritisak koji bi ih visoko vinuo u nebo. Pitanje je i da li klasični pluralizam, u kojem je načelno predviđena podjednaka demokratija za sve, može da obezbedi branu prokapitalističkoj isključivosti koja u osnovi destruktivno deluje na demokratiju.
Vi ste, izgleda, dosta kritički prema sistemu na koji se opet navikavaju i Srbi?
- Nikada nisam krio da sam ja umereni levičar, ali levičar u demokratskom smislu. Bio sam i ostao veliki kritičar tragičnog sovjetskog sistema i komunističke opresije, ali to ne znači da ne bi trebalo da se kritički sagledava i problem političkog ustrojstva današnjeg sveta.
Vaš prijatelj i naš filozof dr Svetozar Stojanović podsetio nas je da vas pitamo šta mislite o pokretu oko časopisa `Praksis` koji su izdavali intelektualci SFRJ?
- To je bio fenomenalan časopis i najveći intelektualci sveta su tada dolazili da vas podrže. Kritičari su procenjivali sistem vrednosti u ondašnjem, nazovi socijalizmu, ali i zapadne demokratije.
Američki `državni` filozofi Frensis Fukujama i Semjuel Hantington predviđaju da je došao `kraj istorije`, a da će biti i sukoba civilizacija. Šta vi mislite o tome?
- To su suviše pojednostavljene teorije. Padom Berlinskog zida jedan problem je rešen, ali čovečanstvo i dalje ne živi u sreći. Ratova i dalje ima, dakle nastavlja se istorija. Pojednostavljena je i teorija o sukobu civilizacija. I tu je suviše prenaglašena religija. A u svakom društvu, pa i u hrišćanskim i muslimanskim zemljama ima unutrašnjih antagonizama, a da ne govorimo o višedimenzionalnim pogledima na svet pojedinaca, grupe i klasa. Uostalom, svet je sazdan od mnogo kultura.
Jedan drugi američki mislilac, Pol Kenedi, smatra da je naša planeta prenaseljena i da će `uskoro` eksplodirati ako se ne zaustavi povećanje stanovništva...
- I ta teorija je jednostrana. Pravi problemi su ekologija i raspodela svetskog bogatstva. Zato su u svetu sve jači ekološki pokreti, a samitima razvijenih suprotstavljaju se ljudi koji misle suprotno. Zato i tu mora da se nađe neko rešenje na globalnom planu.
Na Zapadu se dosta govori o prevaziđenosti današnjeg vida demokratije, ali nikako da se smisli neki novi, bolji sistem. A vi lično u knjizi `Teorije demokratije` dosta kritički govorite o strankama.
- Pa, na izborima se bore strane, a ne pojedinci. Zato, razumeti `ulogu vlade`, znači razumeti ponašanje političkih stranaka. Sve njih čine političari koji ne teže položajima da bi sprovodili korisne političke mere, nego čine sve kako bi stekli neku dobit, prestiž i moć, koje stiču na osnovu tog položaja. Zbog toga se i udružuju u političke stranke, kako bi se borili za državni plen.