ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 20 tak recenica podvuceno obicnom grafitnom olovkom, sve ostalo uredno!

Retko !!!

Daroviti pisac anarhističkog pokreta, Aleksandar Berkman napustio je Rusiju i otišao u Sjedinjene Države 1888. kada je imao osamnaest godina. Trideset i jednu godinu kasnije, nakon što je odslužio zatvorsku kaznu zbog pokušaja atentata, proteran je u Sovjetski Savez, zemlju koje se na kraju odrekao. Ali pre nego što je odbacio sovjetski sistem, Berkman je pokušao da odgovori na neke optužbe protiv anarhizma i da jasno i inteligentno predstavi njegov slučaj. Ova knjiga, prvi put objavljena 1929. godine, rezultat je tih napora.
Detaljno i dobro rečeno, ABC anarhizma se danas široko smatra klasičnom deklaracijom o ciljevima i metodama pokreta. Za one koji imaju pitanja o anarhizmu, Berkman daje lucidne odgovore. U razgovornim tonovima on raspravlja o društvu kakvo je postojalo početkom dvadesetog veka; zašto je po njegovom mišljenju anarhija bila neophodna; mitovi koji ga okružuju; i neophodne pripreme za njegovo uspešno sprovođenje.
O knjizi, Ema Goldman „Ljudima je potreban bukvar anarhizma — takoreći ABC, koji bi ih naučio osnovnim principima anarhizma i podstakao njihove apetite za nečim dubljim.



Aleksandar Berkman (rus. Александр Беркман; Vilnjus, 21. novembar 1870 — Nica, 28. jun 1936) je bio ruski pisac i anarhista. Bio je blisko povezan sa Emom Goldman, još jednom ruskom anarhistkinjom sa kojom je često sarađivao i organizovao antiratne kampanje i kampanje za građanska prava.[1]

Biografija
Berkman je rođen u Vilnjusu u Rusiji 1870. godine. U doba revolucionarnih ustanaka Berkman je bio pod uticajem svog ujaka Maksima, koji je kasnije bio proteran u Sibir zbog svoje revolucionarne aktivnosti. Pridružio se grupi studenata koji su proučavali literaturu nihilista i drugih zabranjenih organizacija, zbog čega je izbačen iz škole. Pošto nije mogao naći posao, emigrirao je u SAD 1888.

Živeo je u Njujorku, gde se uključio u anarhistički pokret. Bio je u vezi sa anarhistkinjom Emom Goldman. U 1892, Berkman je pokušao atentat na biznismena Henrija Kleja Frika. Frik je preziveo atentat a Berkam je bio osuđen na 14 godina robije. Njegova iskustva u zatvoru opisao je u svojoj prvoj knjizi Zatvorski memoari anarhiste.

Nakon izlaza iz zatvora, Berkman je radio kao urednik Goldmanovog anarhističkog lista „Majka zemlja“, a pokrenuo je izadavanje svog lista „Ekspozija“ (engl. The Blast). Godine 1917, Berman i Goldmanova su osuđeni na dve godine robije zbog zavere prema novouspostavljenom obaveznom regrutovanju u SAD. Nakon izlaska iz zatvora, uhapšeni su, pa zatim, zajedno sa drugim anarhistima, deportovani u Rusiju. Iako je na početku podržavao Boljševičku revoluciju, Berkman je postao opozicija režimu koji je bio netolerantan prema kritičarima. U 1925. godini objavio je knjigu Boljševički mit.

Dok je živeo u Francuskoj, nastavio je da daje podršku anarhističkim pokretima. Zbog lošeg zdravlja izvršio je samoubistvo 1936. godine.