ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987.
Autor: Domaći
Jezik: Engleski

Certainly, Future
Selected Writings of Dimitrije Mitrinovic
Edited with introductions by H. C. Rutheford

East European Monographs, Boulder, 1987.
Tvrd povez, 471 strana.
Ova knjiga sadrzi neke tekstove kojih nema u sabranim delima, najpre one iz casopisa `New Age` i `New Britain`.

A critical edition of selected writings of Dimitrije Mitrinovic, the Bosnian-born leader of the British New Britain movement of the interwar years.

Dimitrije Mitrinović (Donji Poplat, 21. oktobar 1887 — Ričmond, kod Londona, 28. avgust 1953) bio je srpski avangardni kritičar, teoretičar, filozof, esejista, pesnik i prevodilac.[1]
Biografija

Detinjstvo je proveo u Zovom Dolu kod Nevesinja gde su njegovi roditelji bili učitelji.[2] Osnovnu školu završio je u Blagaju, gimnaziju u Mostaru, a studije filozofije, psihologije i logike u Zagrebu, Beogradu, zatim u Beču i Minhenu. Apsolvirao je u Tibingenu 1914. godine.

Radio je u uredništvu Bosanske vile (1910—1913). Prvi svetski rat proveo je u Londonu, gde je pokrenuo i uređivao časopis New Age (Novo doba),[3] koji je kasnije prerastao u časopis New Europe. Mitrinović je takođe i inicijator Antibarbarus kluba, Adlerovog društva za studije individualne psihologije.

Prvu svoju pesmu, Lento doloroso, objavio je u Bosanskoj vili 1905, pod pseudonimom M. Dimitrijević, pod kojim je i kasnije uglavnom objavljivao poeziju. Pored tog, koristio je i pseudonim Anticus.

Pored Bosanske vile, objavljivao je pesme i u časopisima: Brankovo kolo (1906—1907, 1909—1911), Delo (1906), Nova iskra (1906—1907), Srđ (1906—1908), Srpski književni glasnik (1906, 1908, 1911), Slovenski jug (1908), Vardar (1910), Zora (1910), Hrvatski đak (1908—1909, 1911), Odjek (1912), Savremenik (1911).

Mitrinović je tvorac futurističkog manifesta u srpskoj književnosti (Estetske kontemplacije, Bosanska vila, 1913).

Po izbijanju Prvog svetskog rata odlazi u London,[1] bez finansija ili poznavanja jezika. Srpska vlada mu pomaže u toj situaciji obezbeđivanjem posla funkcije savetnika srpskog poslanstva.[3]

Upoznao se 1914. sa Kandinskim za koga je rekao da je „tipičan predstavnik revolucije, ne samo u slikarstvu`.[3]

Bio je zagovornik panslovenstva i jugoslovenskog ujedinjenja.[3]

Mitrinović je nekoliko godina vodio korespodenciju i bio u vezi sa engleskom pesnikinjom Ajris Tri.[4]

Ponovno otkrivanje dela Dimitrija Mitrinovića zasluga je Predraga Palavestre. On je, u hrestomatiji Književnost Mlade Bosne (Sarajevo, 1965), u celini rehabilitovao Mitrinovića, vrativši ga u kontekst srpske avangarde. U tom smislu, značajna je i Palavestrina monografija Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića. Počeci srpske književne avangarde (Beograd, 1977).

Nagradu Dimitrije Mitrinović dodeljuje fondacija Ars Longa za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.[5]