ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Karl Jaspers - Anaksimander, Heraklit, Parmenid, Plotin, Anselmo, Laoce, Nagarđuna
Vuk Karadžić, Beograd, 1988
213 str.
meki povez


Biblioteka Zodijak #65


prevod Olga Kostrešević

Predmetne odrednice Filozofija
Filozofi – Biografije, metafizika

Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik.

Karl Jaspers, rođen u Oldenburgu 23. februara 1883, umro u Bazelu 26. februara 1969, studirao je pravo, medicinu i psihologiju. Od 1916. godine na Univerzitetu u Hajdelbergu predaje psihologiju, a od 1921. filozofiju. Godine 1937. izgubio je posao na koji je vraćen 1945. Od 1948. do 1961. predavao je filozofiju u Bazelu.

Prevod dela: Die grossen Philosophen. Bd. 1, Aus dem Ursprung denkende Metaphysiker : Anaximander, Heraklit, Parmenides, Plotin, Anselm, Laotse, Nagarjuna


Karl Jaspers (nem. Karl Jaspers;[1][2] 23. februar 1883 — 26. februar 1969) je bio nemački psihijatar i filozof, predstavnik hrišćanskog egzistencijalizma. Ostvario je veliki uticaj na teologiju, psihijatriju i filozofiju.


Rođen je u Oldenburgu 1883. godine. Rano je pokazao interesovanje za filozofiju. Međutim, po očevoj želji, posle mature upisuje pravo. U to vreme lekari su mu otkrili neizlečivo oboljenje pluća i srca, zbog čega će Jaspers čitavog života morati da se kloni svakog fizičkog napora. On ubrzo shvata da ipak nije toliko zainteresovan za pravo i započinje studije medicine 1902. godine. Medicinu je završio 1909. godine i počinje da radi u psihijatriskoj bolnici u Hajdelbergu. Od 1916. godine radi kao vanredni profesor na Katedri za psihologiju u Hajdelbergu, a od 1921. kao redovni profesor na Katedri za filozofiju. Tokom vlasti nacionalsocijalista, Jaspers je bio primoran da napusti svoju nastavničku funkciju zbog toga što mu je žena bila Jevrejka. Od 1943. godine bilo mu je zabranjeno i da objavljuje radove. U posleratnom dobu bitno doprinosi obnovi Univerziteta u Hajdelbergu. Godine 1948. prihvata poziv na Katedru za filozofiju u Bazelu, a 1958. dobija Nagradu za mir. Umro je u Bazelu 26. februara 1969. godine.

Filozofija
Većina kritičara povezuje Jaspersa sa filozofijom egzistencijalizma, delimično jer se bazira na egsistencijalističkim korenima Ničea i Kjerkegora, a delimično i zato što tema individualne slobode prožima njegov rad. Počevši sa savremenom naukom i empirizmom Jaspers ukazuje da sve dok ispitujemo realnost mi se suprotstavljamo granicama koje neki empirijski ili naučni metod ne može da prevaziđe. Kao psiholog, Jaspers je otkrio činjenicu da se čovek ne odnosi prema svetu prevashodno sa ciljem da ga sazna, već pre svega da se praktično orijentiše u njemu. On izdvaja tri vrste pogleda na svet:

Prvi tip se odnosi na fizički svet kao skup svih čulnih svari u prirodi, što je predmet prirodnih nauka.
Drugi tip se odnosi na samoposmatranje čoveka kao subjekta i obuhvata duhovno – kulturno delovanje, što je predmet duhovnih nauka.
Treći tip pogleda na svet uočava rascep između čoveka i sveta i teži da ih obuhvati u jedno. Takvo viđenje sveta Jaspers naziva metafizikom (filozofijom).
Jaspers ne odbacuje nauku već samo ukazuje na njene granice u pogledu razumevanja egzistencije. Po Jaspersu, suštinu egzistencije izražavaju doživljaji nesigurnosti i konačnosti, koje čovek upoznaje u graničnim situacijama, kao što su smrt, krivica, borba ili patnja. U takvim situacijama čovek mora sam da se opredeli i da sam izabere jednu od protivrečnih mogućnosti.

Čovek je kroz istoriju razvio različite načine prevazilaženja egzistencijalne nesigurnosti. Na primer, on potčinjava prirodu, ali ne može da ovlada njome jer ne može da je spozna u potpunosti.

Temelj egzistencije prema Jaspersovom mišljenju, a ujedno i osnovno pitanje filozofije – pitanje o tome šta jeste, odnosno šta je biće. Jaspers smatra da se biće ne može saznati niti kao predmet izvana naše svesti niti kao predmet unutrašnjeg iskustva – ni kao objekt, ni kao subjekt, već kao nešto što obuhvata i jedno i drugo. Jaspers to naziva transcendencijom ili obuhvatnim. Pojam transcendencije se može objasniti samo putem šifri i simbola, što prevazilazi saznajnu moć naučnih pojmova. Tako i egzistencija predstavlja pojavljivanje večnog u vremenu, beskonačnog u konačnom, pa je i ona sama šifra transcendencije.

Pojedinačna egzistencija, tj. konkretni čovek, uvek živi u određenoj situaciji koja podrazumeva i postojanje drugih ljudi. Zbog toga Jaspers smatra da je uzajamna komunikacija, kao borba za uzajamnu ljubav i solidarnost u društvu, izvor individualnosti i humanog života.

Najznačajnija dela
`Filozofija, um i egzistencija`
`Filozofija egzistencije`
`Istina i nauka`
`Psihologija pogleda na svet`
`Filozofska vera`
`Uvod u filozofiju`
`Atomska bomba i budućnost čovečanstva`