Godina izdanja: 1990
Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISBN: X

ODLIČNO OČUVANA KNJIGA IZ NEPUŠAČKOG DOMA.

SADRŽAJ:
- Pristup tantrizmu
- Ta kobna lakoca umiranja
- Ko zna da li dusa zivotinja ide dole
- Zadusnice
- Vatre solsticija
- Uskrsnja sekvenca
- Bozicna glosa
- Svetkovine godine koja se vrti
- O nekoliko erotskih i mistickih tema Gita - Govinda
- Vreme taj veliki vajar
- Ton i govor u istorijskom romanu
- Misima ili Vizija praznine
- Humanizam i hermetizam kod Tomasa Mana
- Kriticka preyentacija kod Konstantina Kavafija
- Piranezijev crni mozak
- Istorijski likovi u delu Historia Augusta

Margerit Jursenar (franc. Marguerite Yourcenar; Brisel, 8. jun 1903 — Bar Harbor, 17. decembar 1987) je bila francuska romansijerka, pripovedateljka i esejistkinja. Stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Posebno je poznata po romanu „Hadrijanovi memoari“.

Biografija
Rodila se u Briselu kao Margerit Antoanet Žan Mari Gizlen Kleneverk de Krejankur, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac je još u detinjstvu usmerio i usadio joj ljubav prema klasičnoj grčkoj i rimskoj kulturi, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman „Aleksis ili trakat o uzaludnoj borbi“ objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent, srednji vek i antiku doprinelo je niz dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive „Orijentalne priče“ (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije („Osmeh Kraljevića Marka“, „Zidanje Skadra“ i „Smrt Kraljevića Marka“). Svetsku slavu stekla je romanima „Hadrijanovi memoari“ (1951) i „Crna mena“ (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojene zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju 6. marta (1980). I druga njena književna dela („Oproštajni udarac“, „Lavirint“, „Aleksis“, „Legende vekova“, „Venac i lira“...) zokružuju njen književni opus.[1]

Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu 1980-1987. Postoji film Osmeh Margaret Jursenar.