Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-6263-039-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ZORAN L. KOVAČEVIĆ

SUSRET I SUKOB SA NAUKOM

Izdavač - Akademska knjiga, Novi Sad; Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

Godina - 2014

266 strana

21 cm

Edicija - Biblioteka Arcus

ISBN - 978-86-6263-039-1

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
1 SUSRET SA NAUKOM
Nauka je osvojila svet ali ne i ljudsko srce
Rađanje i karakter naučne misli - nauka starih Helena
Kopernikanska revolucija
Fransis Bekon i utemeljenje naučnog metoda
Antagonistički koncepti filozofije prirode – determinizam i slučajnost
Uticaj nauke na savremeni pogled na svet - Darvinova teorija evolucije
Istina i stvarnost - da li ih možemo spoznati?
Zdravorazumska i naučna istina
Putevi saznanja ili rast znanja - Nasleđeno znanje
Akumulacija novih informacija i znanja posle rođenja
Stečeno znanje
Objektivno znanje kao autentičan izvor istine
Naučni metod kao put ka objektivnom znanju
Naučne hipoteze i teorije
Da li su neproverljive hipoteze naučne?
Kompleksni i haotični svet

2 SUKOB DVE KULTURE - HUMANISTIČKE I NAUČNO-TEHNIČKE
Pojava antagonizma prema nauci
Pokušaj da se metode prirodnih nauka primene na društvo
Ograničenja redukcionističkog naučnog metoda
Da li se realnost i objektivnost kako ih tumače prirodne nauke mogu primeniti na humanistiku?

3 NAUKA I POEZIJA
Dualizam duha i tela
Neprijateljski odnos nauke prema prirodi
Susret poezije i nauke
Traganje za istinom u umetnosti
Da li nauka i umetnost imaju nešto zajedničko?

4 FILOZOFIJA I NAUKA
Čime se bavi filozofija nauke?
Otkriće istine o svetu spekulativnim putem
Kakva pitanja postavlja filozofija?
Kako filozofija rešava svoja pitanja - rađanje utopija i antiutopija?
O potrebi filozofije danas

5 NAUKA I POLITIKA
Politika kao antiteza nauci
Odnos naučno-tehničke inteligencije prema politici
Karakter političke istine
Moral u politici
Mediji u politici, nauci i društvu
Fenomen vođe u politici
Traganje za društveno-političkim sistemom
Globalizacija se širi na krilima naučno-tehničkog napretka
Naučno-tehnološki progres je u osnovi dominacija Zapada
Pojava antiutopija

6 NAUKA I ETIKA
Čime se rukovodimo pri odlučivanju šta je dobro a šta zlo?
Uticaj nauke na etiku - Strah od znanja
Naučna otkrića koja su imala najsnažniji uticaj na moral i etiku
Negativne posledice Darvinove teorije na moral i etiku
Elementi Darvinove teorije koji su imali uticaj na moral i etiku
Primena saznanja bioloških nauka i etika
Eugenika ili rasna higijena
Pokušaj naučnog dokaza o postojanju rasne nejednakosti
Da li je nauka opasna?
Etičke dileme nastale otkrićima u domenu molekularne genetike i tehnologija manipulacije genima i reprodukcijom
Ljudska priroda i etika
Kuda nas vodi tehnonauka?
Mit o progresu industrijskog društva
Industrijsko društvo podstiče princip imaši
Uloga naučnika u implementaciji etike budućnosti

7 NAUKA I RELIGIJA
Darvinova teorija je u direktnom konfliktu sa religijom
Kreacionizam i inteligentni dizajn
Odnos naučnika prema religiji
Institucionalizacija vere
Izvorne duhovne vrednosti i načela
Odbacujući Boga čovek se našao u duhovnom vakuumu
Da li postoje religiozni naučnici?
Kako naučnici tumače pojavu i svrhu religije?

Imenski registar
O autoru


`Nauka sa tehnikom, sa kojom je danas nerazdvojna, zauzima avangardno mesto u ljudskom društvu i prema mišljenju mnogih ona je najznačajniji duhovni proizvod i najveće civilizacijsko dostignuće modernog doba. Međutim, još je Žak Mono konstatovao da je nauka „osvojila svoje mesto u društvu, u praktičnom životu čoveka, ali ne i u ljudskom srcu“. Moderno društvo je utemeljeno na nauci, ono joj duguje svoje bogatstvo i prihvata riznicu znanja i moć koju mu pruža, ali ne prihvata njenu najdublju poruku: objektivno znanje kao novi, jedinstveni i autentični izvor istine. Već prve velike istine moderne nauke do kojih dolaze Kopernik, Galilej, Darvin i mnogi drugi uzdrmale su iz temelja ljudsko društvo, posebno njenu humanističku i duhovnu elitu. Jer, ona je razvejala mnoge tajne, mitove i misterije kojima se hrane umetnost i religija i poništila mnoge antiteze filozofije. Ona je dovela u pitanje mnoga moralna i etička načela u toj meri da danas njen razvoj nije toliko limitiran idejama i metodama koliko etikom. Sve to izaziva sukob pa i strah od nauke tako da neki upozoravaju da „sa tehnonaukom živimo u senci apokalipse“. Autor objašnjava karakter prirodnih, egzaktnih nauka i razloge žestokih sukoba sa humanistikom, poezijom, politikom i religijom uz sugestiju da u suštini sukoba leži različito poimanje istine i realnosti i da niko, pa ni nauka, nije apsolutni gospodar istine.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Albert Ajnštajn Einstein Aristotel Fransis Bekon Frensis Bejkon Francis Bacon Nils Bor Niels Bohr Đordano Bruno Giordano Luis Volpert Lewis Wolpert Džejms Votson James Watson Galileo Galilej Galileo Galilei Johan Volfgang Fon Gete Johann Wolfgang Von Goethe Leonardo Da Vinči Čarls Darvin Charles Darwin Rene Dekart Descartes Ričard Dokins Richard Dawkins Fjodor Mihailovič Dostojevski Aleksandar Zinovjev Imanuel Kant Immanuel Lešek Kolakovski Leszek Kolakowski Nikola Kopernik Nicolauis Copernicus Tomas Kun Thomas Kuhn Gotfrid Vilhelm Lajbnic Gottfried Wilhelm Leibniz Pjer Simon Laplas Karl Marks Marx Meri Midglej Mary Midgley Česlav Miloš Szeslaw Milosz Žak Mono Jacques Monod Fridrih Vilhelm Niče Friedrich Wilhelm Nietzsche Alfred Nobel Isak Njutn Isaac Newton Džordž Orvel George Orwell Blez Paskal Blaise Pascal Maks Plank Max Planck Palton Karl Poper Popper Sent Đerđi Baruh De Spinoza Baruch Džozef Stiglic Joseph Stiglitz Sigmund Frojd Freud Erih From Erich Fromm Verner Hajzenberg Werner Heisenberg Oldos Haksli Aldous Huxley Georg Vilhelm Fridrih Hegel Ernst Hekel Haeckel Adolf Hitler Dejvid Hjum David Hume Tomas Hobs Thomas Hobbes Noam Čomski Chomsky