Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-83495-17-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Kolin, Rodni
Naslov Teorija o večnom životu / Rodney Collin ; preveo Nebojša Barać
Jedinstveni naslov ǂThe ǂTheory of Eternal Life. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2004
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zlatni zmaj, 2004 (Beograd : Zuhra)
Fizički opis 213 str. : ilustr. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Barać, Nebojša
Zbirka ǂBiblioteka ǂMozaik stvarnosti
(broš.)
Napomene Prevod dela: The Theory of Eternal Life
Tiraž 500
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Život (filozofija) -- Besmrtnost
Život (biologija) -- Besmrtnost

Rodni Kolin, učenik P. D. Uspenskog, razotkriva ljudsku stvarnost, život i smrt, toliko jasno i precizno da čak ni skeptičan intelekt modernog čoveka ne može da ostane nedodirnut. Koristeći analogije pred čijom očiglednošću možemo samo da zanemimo, potkrepljene i potvrđene drevnim tekstovima, i sve povezano i izrečeno naučnim jezikom dovoljno razumljivim za svakoga, proizvodi „šok“ dovoljno snažan da probudi i „najuspavanije“.

Rodni Kolin (26. april 1909 – 3. maj 1956). Na njegovo delo je veliki uticaj izvršio Pjotr Demjanovič Uspenski, a, samim tim, i sistem duhovnog razvoja G.I. Gurdžijeva. Kolin je jedan od najpoznatijih učenika i najplodnijih autora P. D. Uspenskog, kog je sreo 1936. godine. Kako je naveo u uvodu svoje knjige Teorija svesne harmonije, on je odmah prepoznao istinu za kojom je tragao u svojim proučavanjima i putovanjima te je stoga odlučio da se posveti nastavi u Školi četvrtog puta, koju je vodio Uspenski. Kolinovo najpoznatije delo Teorija nebeskog uticaja ambiciozni je pokušaj da ujedini astronomiju, fiziku, hemiju, psihologiju, i svetsku istoriju sa svojim shvatanjem planetarnih uticaja.
Kolin је izneo ideju da je škola Četvrtog puta postojala u različitim epohama, pri čemu kaže:

Škola četvrtog puta postoji danas kao što je postojala i nekada. Međutim, njeno postojanje i njen rad je mnogo teže primetiti zato što se – za razliku od ostalih škola – ona ne može prepoznati po jednoj praksi, јеdnom metodu, jednom zadatku, ili jednom imenu, već je uvek iznalazila nove metode i nove prakse, koje odgovaraju vremenima i uslovima u kojima deluje, a kada bi obavila jedan zadatak, prelazila bi na drugi, pri čemu je često menjala kako ime tako и celokupan izgled u procesu transformacije.
Kolin je proučavao niz evropskih civilizacija i pronalazio obrazac koji bi odgovarao planetarnom aspektu, gde su vremena deset puta duža nego što je to slučaj sa ljudskim životom. On pritom sledi Tojnbijevu postavku istorije, ali, u isto vreme, menja neke njegove aspekte, pokušavajući da zadrži njegov opšti obrazac. Tako Kolinova niz počinje sa Grcima (kod kojih su prisutni egipatski koreni, koje on smatra poslednjim u prethodnom nizu), potom dolaze Rimljani, pa rani hrišćani, monaški hrišćani, srednjovekovni hrišćani, renesansa i, konačno, sintetička civilizacija. On takođe proučava i uticaj vanevropskih civilizacija, kao što je, na primer, arapska, i njen upliv na srednjovekovnu hrišćansku civilizaciju.
Kolin je uspostavio odnos između Škole četvrtog puta te porekla i razvoja ovih civilizacija, pri čemu kaže:
Škola četvrtog puta nesumnjivo stoji iza projektovanja i izgradnje velikih gotskih katedrala iako je ona tad imala drugačiji naziv i prilagodila se verskoj organizaciji epohe. Slično je bilo u doba Klinija, kao i u epohi slobodnih zidara. U sedamnaestom veku, Škola je bila zaslužna za mnoštvo novih naučnih i medicinskih istraživanja, ponekad pod jednim imenom, a češće skrivena iza drugih. Slično tome, u osamnaestom veku, Škola četvrtog puta je sakrila svoje ideje i organizaciju iza otkrića grčke i egipatske arheologije, dok se neki od njenih predvodnika – vođeni idejom da uđu u krugove poklonika raskošnog и otmenog života kako bi među njima vršili svoj uticaj – možda čak i pojavljuju u ličnostima pomodnih magova ili mesmerista.
Idejni temelji ovog projekta su Zakon trojstva, verovatno sličan Hegelovoj trijadi: teza, antiteza, sinteza, i Zakon broja sedam, tj. ideje da note zapadne muzičke skale, po svojoj suštini, poseduju sveopšti ključ razvojnih faza civilizacije. Kolin spaja obe šeme koristeći geometrijski obrazac eneagrama.
Kolinovo drugo najpoznatije delo je Teorija večnog života. U njemu on koristi neke od ideja iznetih u knjizi Teorija nebeskog uticaja kao polazište da se formuliše teorija ovog uticaja i potencijali duše, na primer reinkarnacija. Njegovi radovi: Teorija povezanih harmonija i Ogledalo svetlosti više su duhovna istraživanja prirode čoveka: vera, krivica i oprost, za razliku od filozofskog okvira njegovih ranijih dela.
Kolin je poslednje godine svog života proveo u Centralnoj i Južnoj Americi, u skladu sa svojim predviđanjem da će tamo nastati novi svet. On je želeo da bude prorok tog novog sveta. U tom smislu је proučavao Mezo-američke kulture pokušavajući da poveže njihovu mudrost sa načelima Škole četvrtog puta. Ovaj poduhvat je, međutim, prekinula njegova iznenadna smrt, i to tako što je pao sa zvonika katedrale Santo Domingo, u Kuskou, usled srčanog udara.
Spomen ploča Rodniju Kolinu postavljena je na zvoniku Plaze de Armas.
MG67 (N)