ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korica malo uflekana, ali samo spolja, unutra sve uredno!

Jesmo li uistinu na ovome svetu? Da nije istinski život negde drugde? Sedamnaest vekova pre Remboa, na obalama i uličicama Aleksandrije, gnostici su postavljali ova pitanja gledajući u oči idolima jednog sveta u nestajanju, suočeni sa nasiljem pobedničkog hrišćanstva. Pitanja aktuelna i dan-danas: nepravda, netolerancija, samovolja i patnja i dalje žive u ovom svetu. A gde je izlaz? Možemo li i danas da sledimo gnostički put da izbegnemo Zlo?
U ovom ličnom i originalnom eseju, Žak Lakarijer čini nešto mnogo bolje i više od studije o gnosticima: on ih susreće, vaskrsava. A oni na ovim stranicama oživljavaju, ne više kao stanovnici jednog iščezlog sveta, nego kao saputnici i daleki vesnici naših sumnji, našeg nepokoravanja. Naši saučesnici, ako hoćete, čija živa reč stiže do nas čudesno nova.



Ovo je snažan i originalan esej, svojevrsna poetska meditacija o iščezlim egipatskim gnosticima, koje je njihovo
radikalno odbijanje da poveruju u svet, onakav kakav su
prikazivali hrišćanski teolozi, dovelo do uništenja, kako u
Egiptu, tako i u Bosni, a koje će okončati u onim Termopilima gnostičke duše, u Monseguru. Želim da naglasim daje
ova knjiga bliža poeziji nego erudiciji, iako joj je dokumentacija besprekorna. Njena rekonstrukcija života gnostika
podjednako je uverljiva koliko i priča o životu iščezlih Etruraca, D. H. Lorensa.
Dokumenta koja posedujemo o gnosticima retka su kao
i ona o Etrurcima, a najveći deo potiče od njihovih protivnika, to jest od crkvenih Otaca. Lakarijer se služio tim izvorima časno i umešno, a njegov esej je žestoko aktuelan u
svetu koji se igra gnosticizma. Koliko je samo taj veliki poetski izazov gnostika uzvišen u poređenju sa plitkim defetizmom današnjih hipika! Oni su odbili da podrže svet stvoren nesavršen i usprotivili su se Luciferovoj i Mamonovoj
velikoj laži, s beznadnom uzvišenošću trista Spartanaca.
O autoru treba da znamo daje sanjar i pesnik: nije ni naučnik ni novinar. Tragač je i boravio je dugo u Egiptu, proučavajući jezike i krajolike Orijenta. Kad živite u Egiptu, nemoguće je da vas ne pogodi isto rij a tih naoko iščezlih sekti
grupisanih okolo središnje ideje gnosticizma, a koje su konačno rasejali po čitavom svetu „pravi hrišćani”, ti izabrani
nebeski ljudožderi koji su nam ostavili u nasleđe mentalni
svet u kome živimo. Lakarijer nam je, slično Kivijeu, rekonstruisao gnostičko veliko „ne” laži o bratskoj ljubavi i njihovo odbijanje da podele taj svet laži sa njegovim verskim
glavarima. Hrabrost te beznadnosti uzvišena je poema kojoj ova sjajna knjiga odaje priznanje.

Lorens Darel