ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


O uspostavljanju Đuče-a u našoj revoluciji i ponovnom ujedinjenju otadžbine



Kim Il Sung (korej. 김일성; Pjongjang, 15. april 1912 — Pjongjang, 8. jul 1994[1]) bio je lider Demokratske Narodne Republike Koreje, tj. Severne Koreje, od njenog nastanka 1948. pa sve do njegove smrti 1994. godine.

Od 1948. do 1972. bio je premijer, a od 1972. do smrti predsednik Demokratske Narodne Republike Koreje. Njegova faktička vlast proizlazila je iz funkcije predsednika/generalnog sekretara Radničke partije Koreje. Do 1991. godine bio je i Vrhovni komandant Korejske narodne armije, kada je tu dužnost prepustio sinu Kim Džong Ilu. Severna Koreja ga spominje pod titulom „veliki vođa“ a nakon smrti u ustav je upisan kao „večni vođa“. Dani njegovog rođenja i smrti su neradni dani u Severnoj Koreji. Na vlasti ga je nakon smrti nasledio sin Kim Džong Il, što je bio presedan u nasleđivanju vlasti u socijalističkim zemljama. Posthumno je proglašen Večnim predsednikom DNR Koreje.


Rođen je u selu Mangjongdae 15. aprila 1912. godine, sa imenom Kim Džong Su. Mangjongdae se nalazi na obodu planinskih venaca u blizini Pjongjanga. Dan rođenja Kima se u DNR Koreji obeležava kao Dan sunca.[2] Podaci o njegovom detinjstvu su veoma oskudni. Kasnije je tvrdio da je živeo u veoma siromašnoj porodici koja je pripadala hrišćanskoj verskoj grupi prezviterijanaca. Prema zvaničnim podacima njegova porodica je učestvovala u aktivnostima protiv Japanske okupacije već od početka 1910. godine. Ove aktivnosti su bile usmerene protiv Japanske represije tokom koje je oko 52.000 Korejaca uhapšeno samo u 1912. godini. S obzirom na vrlo jaku kontrolu informacija od kasnijih vlasti Severne Koreje, nije potpuno jasno učešće Kimove familije u ovim aktivnostima. Izvesno je da u njima prednjačila Kimova majka Kang Ban Suk. Kao i mnoge familije i Kimova je izbegla u Mandžuriju 1920. godine zbog Japanske represije.

Mladost
Još u mladosti pokazivao je izuzetne sposobnosti u organizovanju pre svega militantnih grupa, kao i naklonost komunizmu kao ideologiji.[3] Dana 17. oktobra 1926. godine osnovao je Savez za uništenje imperijalizma, 28. avgusta naredne godine formirao je Savez komunističke omladine Koreje. U jula 1930. formirao je Korejsku revolucionarnu armiju — prvu oružanu organizaciju korejskih komunista. S obzirom da Komunistička partija Koreje bila isključena iz Kominterne zbog nacionalističkog stava, Kim se 1931. priključio Kineskoj komunističkoj partiji. Kim je bio vrlo aktivan u organizaciji borbe protiv Japanskih okupatora i najviše je delovao u gerilskom jedinicama na području severne Kine. Dana 25. aprila 1932. godine organizovao je Korejsku narodno-revolucionarnu armiju i postao njen komandant. Oko 1935. godine Kim je promenio ime u Kim Il Sung, što bi u slobodnom prevodu značilo „postati sunce“. Tih godina bio je komandant gerilske šeste divizije poznate kao „divizija Kim Il Sunga“, koju je činilo nekoliko stotina boraca. S obzirom na naglo jačanje vojnog položaja Japana, Kim je bio prinuđen da 1940. godine pobegne u SSSR. Tamo je bio smešten u kampu sa većinom komunističkih Korejaca, a ubrzo je postao major u Crvenoj armiji.

Kako se rat približavao kraju i kada je bila izvesna pobeda saveznika došlo je do pitanja uređenja Korejskog poluostrva. Staljin je tražio savet od Lavrentij Berija ko bi mogao da bude vođa Koreje. Posle nekoliko susreta sa Kimom, on je njega preložio Staljinu. [4] Kim se vratio u Koreju 22. avgusta 1945. godine posle 8 godina provedenih u egzilu. Dana 10. oktobra 1945. formirao je Centralni organizacioni komitet Komunističke partije Severne Koreje, posle čega je usledilo formiranje drugih masovnih organizacija na severu Koreje. Dana 28. avgusta 1946. godine objedinio je Komunističku partiju Severne Koreje i Novu demokratsku partiju Koreje obrazujući Radničku partiju Koreje. Bio je generalni sekretar Radničke partije Koreje od 1945. do 1966. godine kada postaje predsednik iste.

Premijer
Pod velikim tenzijama se nalazilo celo poluostrvo u posleratnim godinama. UN su pokušavale da sprovedu izbore na teritoriji čitave Koreje. Međutim, pod uticajem SSSR severni deo je brzo formirao zasebnu državu. Odmah nakon formiranja Demokratske Narodne Republike Koreje, 9. septembra 1948. godine, postao je prvi predsednik vlade DNR Koreje. Ubrzo ga zbog graničnog incidenta očekuje veoma turbulentan Korejski rat. Uz veliku pomoć Kine u ljudstvu i Sovjetskog Saveza u oružju, Severna Koreja je uspela da se vrati na pređašnje granice na 38 paraleli. Korejski rat je odneo veliki broj žrtava na obe strane. Procenjuje se da je poginulo preko 1,2 milina ljudi. [5]

U februaru 1953. godine Kimu je dodeljeno zvanje maršala. Tih godina u SSSR se dešavaju određene promene, pre svega zbog smrti Staljina kojeg je Kim izrazito cenio.[3] Samim tim Kim Il Sung, se našao u problemu kao izraziti komunista. Ovi odnosi su se znatno zakomplikovali kad je SSSR vodio Brežnjev. Ipak odnosi sa Sovjetskim Savezom su bili veoma bitan faktor za razvoj Severne Koreje. U tim godinama Kim je uspeao da održi stabilan rast domaće industrije, a samim tim ekonomije. Paralelno sa jačanjem zemlje jačao je i kult ličnosti te je postao nezamenljiv kao vrhovni vođa Severne Koreje....