ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta ima kvacica i na marginama i po koja recenica podvucena hem. olovkom. Nista strasno, sve ostalo uredno!

Žan le Ron d`Alamber[1] (franc. Jean le Rond d`Alembert или Jean le Rond D`Alembert;[2] Pariz, 16. novembar 1717 — Pariz, 29. oktobar 1783) francuski matematičar, fizičar i filozof.[3] Uz Denija Didroa, jedan je od najpoznatijih enciklopedista. Poznat je i po svojim matematičkim istraživanjima (diferencijalne jednačine, parcijalni izvodi).[4][5][6]

Detinjstvo
D`Alamber je rođen 16. novembra 1717. u Parizu, kao plod vanbračne ljubavi spisateljice i oficira. Nekoliko dana kasnije, majka ga je ostavila na stepenicama crkve Sen Žan le Ron u Parizu, koja se nalazi u blizini severne kule Bogorodičine crkve. Običaj je nalagao da dobije ime sveca zaštitnika crkve i tako postade Žan le Ron. Prvobitno je bio u sirotištu, ali je vrlo brzo pronašao hraniteljsku porodicu, i to tako što ga je usvojila žena jednog zanatlije, stakloresca.[7] Oficir Detuš, iako nije zvanično priznavao očinstvo, starao se o njegovom obrazovanju plaćajući mu školovanje.[8]

Radna biografija
Sa dvanaest godina upisao se na jansenitski koledž Četiri nacije (poznat i pod imenom koledž Mazaren), gde je studirao filozofiju, pravo i umetnost, da bi 1738. postao advokat. Naposletku, počeo je da se zanima za medicinu i matematiku. Upisao se najpre pod imenom Daremberg, koje je zatim promenio u d`Alamber i koje će kasnije zadržati tokom celoga života. Godine 1739. objavio je svoj prvi rad iz oblasti matematike o greškama koje je bio uočio u Rejnoovom delu Dokazana analiza, knjizi štampanoj 1708, iz koje se i sam d`Alamber upoznao sa osnovama matematike. Docnije, popularnost koju je stekao zahvaljujuću svom radu o integralnom računu omogućila mu je da postane član Francuske akademije nauka 1741, sa svega 24 godine. Dve godine kasnije, objavio je Traktat o dinamici, u kome iznosi rezultate svojih istraživanja o količini kretanja.

Godine 1746. Didro je upoznao d`Alambera i angažovao ga za rad na svom projektu Enciklopedije. Sledeće godine, Didro i d`Alamber preuzeli su rukovođenje projektom. Godine 1751, posle pet godina neprekidnog rada preko dve stotine sastavljača, izašao je prvi tom Enciklopedije za koju je Uvodnu raspravu napisao upravo d`Alamber. Godine 1757. došlo je do razlaza između njih dvojice i d`Alamber je napustio projekat.

Postao je član Berlinske akademije nauka sa 28 godina. Negde oko 1750, kada je imao 35 godina, napravio je zaokret u karijeri postavši književnik. Godine 1754. d`Alamber je izabran za člana Francuske akademije (franc. Académie Française); na mestu sekretara ostao je sve do 9. aprila 1772. Broj članova ove akademije je ograničen na 40, a on se nalazio na poziciji 25 u periodu 1754 — 1783.

Napustio je porodičnu kuću 1765. da bi mogao da uživa u platonskoj ljubavi sa književnicom Žili de Lepinas.

D`Alamber je bio redovni posetilac pariskih salona, posebno onih gđe Žofren i gđice De Lepinas. Tamo je i upoznao Didroa.

Njegov veliki rival u matematici i fizici u Akademiji nauka bio je Aleksis Klero.

Sve do svoje smrti u šezdeset šestoj godini, 1783, nastavio je da se bavi naučnim radom. Ugasio se na vrhuncu slave, što je bila svojevrsna kompenzacija za njegov nesrećni dolazak na svet.

Enciklopedija
Godine 1745. d`Alamber, koji je već tada bio član Akademije nauka, angažovan je da prevede na francuski Ciklopediju Engleza Efraima Čejmbersa. Od jednog običnog prevoda, projekat je prerastao u uređivanje originalnog i jedinstvenog dela — Enciklopedija ili obrazloženi rečnik nauke, umetnosti i zanata. D`Alamber je napisao čuveni Predgovor, kao i većinu članaka iz oblasti matematike i nauke.

D`Alamberova teorema
U Traktatu o dinamici izložio je d`Alamberovu teoremu koja glasi: svaki polinom n-tog stepena sa kompleksnim koeficijentima ima tačno n korena u
�
{\displaystyle \mathbb {C} } (koji nisu nužno različiti, treba voditi računa o tome koliko puta se pojavljuje jedan isti koren). Ovu teoremu je dokazao u XIX veku Karl Fridrih Gaus.

D`Alamberov kriterijum za utvrđivanje konvergencije redova
Neka je
∑
�
�
{\displaystyle \sum a_{n}} red sa pozitivnim sabircima i neka odnos
�
�
+
1
�
�
{\displaystyle {\frac {a_{n+1}}{a_{n}}}} teži graničnoj vrednosti
�
≥
0
{\displaystyle L\geq 0}, (to jest
�
=
lim
�
→
∞
|
�
�
+
1
�
�
|
{\displaystyle L=\lim _{n\rightarrow \infty }\left|{\frac {a_{n+1}}{a_{n}}}\right|}), tada za:

L1, dati red divergira
za L=1, dati kriterijum ne tvrdi ništa
Filozofija
D`Alamber se upoznao sa filozofijom na koledžu Četiri nacije, koji je osnovao Mazaren i koji su vodili religiozni jansenisti i kartezijanci. Više od filozofije interesovali su ga drevni jezici i teologija (pisao je o Poslanici svetog Pavla Rimljanima). Po završetku koledža, definitivno je ostavio po strani teologiju posvetivši se studijama prava, medicine i matematike. Prvih godina studija, sačuvaće kartezijansku tradiciju koja će zajedno sa njutnovskim principima utreti put savremenom naučnom racionalizmu.

Rad na Enciklopediji sa Didroom i ostalim misliocima toga doba omogućio mu je da formalizuje svoju filozofsku misao. Predgovor Enciklopedije, inspirisan empirističkom filozofijom Džona Loka i objavljen u zaglavlju prvog toma (1751), često je s pravom smatran istinskim manifestom prosvetiteljske filozofije. U njemu je istaknuta direktna veza između razvoja nauke i društvenog napretka.

Savremenik veka prosvećenosti, determinista i ateista (u najmanju ruku deista), d`Alamber je, zajedno sa svojim prijateljem Volterom, bio začetnik borbe protiv religijskog i političkog apsolutizma, koga je tako vešto razotkrio u svojim filozofskim člancima pisanim za Enciklopediju. Produhovljene analize svakog domena ljudskog znanja koje je izneo u Enciklopediji predstavljaju doista pravu filozofiju nauke.

U Eksperimentalnoj filozofiji, d`Alamber je ovako definisao filozofiju: „Filozofija nije ništa drugo do primena razuma na različite objekte na kojima se on (razum) može vežbati.“