Godina izdanja: 1994
ISBN: 86-7363-143-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Arendt, Hannah, 1906-1975 = Arent, Hana, 1906-1975
Naslov Istina i laž u politici / Hana Arent ; preveli Kosta Čavoški, Danilo Basta ; predgovor napisao Ivan Vejvoda
Jedinstveni naslov Truth and politics. Wahrheit und Lüge in der Politik. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1994
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Filip Višnjić`, 1994 (Aranđelovac : Napredak)
Fizički opis 109 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Čavoški, Kosta, 1941- = Čavoški, Kosta, 1941-
Basta, Danilo N., 1945- = Basta, Danilo N., 1945-
Vejvoda, Ivan
Zbirka Libertas
(pl.)
Napomene Prevodi dela: Truth and politics ; Wahrheit und Lüge in der Politik
Hana Arent : razumevanje politike: str. 5-18.
Predmetne odrednice Politička filozofija
SAD – Politika

„Suštinska osobina ljudskog delanja jeste da ono uvek započinje nešto novo... Prethodno stanje stvari biva promenjeno. Ta bi promena bila nemogućna ako ne bismo bili u stanju da se u duhu udaljimo od našeg fizičkog stajališta i da zamislimo da bi stvari mogle biti i drukčije nego što zaista jesu. Drukčije rečeno: svesno poricanje činjenica – sposobnost da se laže, i moć da se stvarnost menja - sposobnost da se dela – povezani su; svoje postojanje duguju istom izvoru: uobrazilji.
Dakle, kada govorimo o laganju i, osobito, o laganju delatnika, ne bi trebalo da zaboravimo da se laž nije slučajno uvukla u politiku zahvaljujući ljudskoj grešnosti; već iz tog razloga moralni gnev je neće uništiti...
Činjenične istine nikad nisu nužno istinite. Činjenicama su potrebni verodostojni svedoci kako bi mogle da budu utvrđene i održane, kako bi našle sigurno boravište na području ljudskih stvari.
Laži se razumu često čine mnogo očevidnijim i privlačnijim nego stvarnost, pošto lažljivac ima tu veliku prednost da unapred zna ono što publika želi ili očekuje da čuje... U normalnim okolnostima lažljivca poražava stvarnost, za koju nema zamene; ma koliko bio velik splet neistina kakvog lažljivca, ipak taj splet, čak i ako on uzme u pomoć kompjuter, nikada neće biti dovoljno velik da bi prekrio beskrajnost stvarnoga. Lažljivac, doduše, može imati uspeha s mnogim pojedinačnim neistinama, ali će iskusiti da time neće proći ako laže iz principa.`

Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja.
*
Johana Hana Arent rođena je 14. oktobra 1906. godine u Hanoveru u porodici imućnih Jevreja poreklom iz Kenigsberga (današnjeg Kalinjingrada) u istočnoj Pruskoj. U tom istom Kenigsbergu o kojem je Imanuel Kant, gotovo ne napuštajući kućni prag, napisao da je `takav grad pravo mesto za sticanje znanja o ljudima i svetu, čak i bez putovanja`, Hana Arent je provela detinjstvo. Godine 1933., posle studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu, kod Jaspersa i Hajdegera, bila je prinuđena da napusti nacističku Nemačku. Posle bekstva u tadašnju Čehoslovačku, uz pomoć porodice koja je posedovala kuću sa ulaznim vratima na nemačkoj, a zadnjim vratima na čehoslovačkoj teritoriji, Hana Arent kratko boravi u Ženevi, a zatim u Parizu, da bi najzad 1941. godine utočište našla u Njujorku. Tačno deset godina kasnije u egzilu je napisala Izvore totalitarizma (The Origins of Totalitarianism), delo koje joj je donelo ono što će je pratiti kraja života - svetsku slavu i osporavanje. Slede Ljudska situacija (The Human Condition), Između prošlosti i budućnosti (Between Past and Future), Ajhman u Jerusalimu (Eichmann in Jerusalem), O revoluciji (On Revolution), Ljudi u mračnim vremenima (Men in Dark Times) i O nasilju (On Violence). Umrla je 4. oktobra 1975. godine, u trenutku kada je započela pisanje poslednjeg poglavlja obimne studije Život duha (Life of Mind)
MG124 (N)