ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Jezik: Nemački
Autor: Strani

Ludwig Wittgenstein
Philosophische Untersuchungen
Filozofska istraživanja podeljena su na dva dela, koja se sastoje od onoga što Vitgenštajn u predgovoru naziva Bemerkungen, što je Anskomb preveo kao „opaske“.[1]

Anketa među profesorima američkih univerziteta i koledža svrstala je Istraživanja kao najvažniju knjigu filozofije 20. veka.[2]

Odnos prema Vitgenštajnovom delu
U svom predgovoru, Vitgenštajn kaže da se Filozofska istraživanja mogu razumeti „samo u suprotnosti sa i na pozadini mog starog načina razmišljanja”. Taj „stari način razmišljanja“ nalazi se u jedinoj knjizi koju je Vitgenštajn objavio za života, Tractatus Logico-Philosophicus. Mnoge ideje razvijene u Tractatusu su kritikovane u Istraživanju, dok se druge ideje dalje razvijaju.

Plave i smeđe knjige, skup beleški koje je izdiktirao njegovom razredu na Kembridžu 1933–1934, sadrži seme kasnijih Vitgenštajnovih razmišljanja o jeziku i široko se čita kao prekretnica u njegovoj filozofiji jezika.

Američki filozof Norman Malkolm pripisuje Pjeru Srafi da je razbio Vitgenštajnovo shvatanje da predlog mora bukvalno biti slika stvarnosti pomoću grubog Sraffinog gesta, nakon čega je Sraffa pitao: „Koji je logički oblik toga?“ 3] U uvodu knjige napisane 1945. Vitgenštajn je rekao da je Srafa `dugi niz godina neprestano vežbao na mojim mislima. Dužan sam ovom podsticaju za najvažnije ideje u ovoj knjizi`.[4]

Teme
Jezičke igre
Vitgenštajn ovu diskusiju o igricama razvija u ključni pojam jezičke igre. Za Vitgenštajna, njegova upotreba termina jezička igra „treba da istakne činjenicu da je govor jezika deo aktivnosti ili životnog oblika.“ [5] Centralna karakteristika jezičkih igara je centralna karakteristika jezičkih igara. taj jezik se koristi u kontekstu i ne može se razumeti van tog konteksta. Vitgenštajn navodi sledeće kao primere jezičkih igara: „Davanje naređenja i povinovanje njima“; „opisivanje izgleda predmeta, ili davanje njegovih mera“; „konstruisanje objekta iz opisa (crteža)”; „prijavljivanje događaja“; „spekulacija o događaju.“[5] Čuveni primer je značenje reči „igra“. Govorimo o raznim vrstama igara: društvene igre, igre klađenja, sport i „ratne igre“. Sve su to različite upotrebe reči „igre`. Vitgenštajn navodi i primer „Voda!`, koji se može koristiti kao uzvik, naređenje, zahtev ili odgovor na pitanje. Značenje reči zavisi od jezičke igre. u kojoj se koristi. Drugi način na koji Vitgenštajn ističe je da reč `voda` nema nikakvo značenje osim upotrebe u jezičkoj igri. Moglo bi se koristiti reč kao naređenje da vam neko drugi donese čašu vode. Ali može se upotrebiti i da se neko upozori da je voda otrovana.Čak se može upotrebiti reč kao šifra od strane članova tajnog društva.

Vitgenštajn ne ograničava primenu svog koncepta jezičkih igara na značenje reči. On to takođe primenjuje na značenje rečenice. Na primer, rečenica „Mojsije nije postojao“ (§79) može da znači razne stvari. Vitgenštajn tvrdi da, nezavisno od upotrebe, rečenica još ne „kaže“ ništa. To je `besmisleno` u smislu da nije značajno za određenu svrhu. Ono dobija na značaju samo ako ga popravimo u nekom kontekstu upotrebe. Dakle, ne propušta ništa da kaže jer rečenica kao takva još ne određuje neku posebnu upotrebu. Rečenica ima smisla samo kada se koristi da se nešto kaže. Na primer, može se koristiti da se kaže da nijedna osoba ili istorijska ličnost ne odgovara skupu opisa koji se pripisuju osobi koja nosi ime „Mojsije“. Ali to takođe može značiti da se vođa Izraelaca nije zvao Mojsije. Ili da nije postojao niko ko je postigao sve ono što Biblija govori o Mojsiju, itd. Šta rečenica znači zavisi od konteksta njene upotrebe.

Značenje kao upotreba
Istraživanja se uglavnom bave teškoćama jezika i značenja. Vitgenštajn je smatrao da su jezička oruđa u osnovi jednostavna [nepotreban je primarni izvor] i verovao je da su filozofi zamaglili ovu jednostavnost zloupotrebom jezika i postavljanjem besmislenih pitanja. On je u Istraživanju pokušao da razjasni stvari: „Der Fliege den Ausveg aus dem Fliegenglas zeigen“—da pokaže muši put iz flaše za muvu.[6]

Vitgenštajn tvrdi da je značenje reči zasnovano na tome kako se reč razume unutar jezičke igre. Uobičajeni sažetak njegovog argumenta je da je značenje upotreba. Prema teoriji upotrebe značenja, reči se ne definišu referencom na objekte koje označavaju ili mentalnim predstavama koje neko može povezati sa njima, već načinom na koji se koriste. Na primer, to znači da nema potrebe da se postulira da postoji nešto što se zove dobro i što postoji nezavisno od bilo kog dobrog dela...

odlično očuvana
NOVLI.1