ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 436
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prednja korica makice uflekana nista strasno. sve ostalo uredno!

Među esejima sabranim u ovoj knjizi, prva četiri su napisana, ili izgovorena kao predavanja, u različitim prilikama u razmaku od trideset godina, te su u tematskom smislu raznolikiji nego što bi bili da su izvorno zamišljeni kao delovi jedinstvene celine. (...) Neki od ovih eseja nastali su u obliku predavanja namenjenih opštoj publici, koja nisu čitana iz pripremljenog teksta. Objavljene verzije temeljile su se na transkriptu izgovorenog, kao i na mojim beleškama, te mi je sasvim jasno da se takvo njihovo poreklo primećuje u stilu i strukturi. Originalni tekstovi suštinski nisu menjani: nisam ih doterivao radi usklađivanja s bilo kojim naknadno objavljenim izdanjima koja se dotiču istorije ideja u Rusiji u XIX veku, pošto se u toj (ne preterano plodnoj) oblasti, koliko znam, nije pojavilo ništa što bi osnovne teze ovih eseja dovelo u ozbiljnu sumnju. Ali moguće je da ovde grešim; ako je tako, uveravam čitaoca da to činim iz pukog neznanja, a ne usled nepokolebljivog uverenja u ispravnost sopstvenih stavova. Uistinu, jedina poruka ovih eseja, ukoliko se može reći da u njima postoji neka jedinstvena tendencija, odnosi se na nepoverenje prema svakoj tvrdnji o savršenom poznavanju činjenica ili načela u bilo kojoj oblasti ljudskog ponašanja.
(Isaija Berlin)




Ajzaja Berlin (u nekim tekstovima na srpskom Isaija, engl. Isaiah Berlin, IPA: aɪˈzaɪə,[4] 6. jun 1909 — 5. novembar 1997), britanski istoričar ideja i filozof.[5] Rođen je u Rigi u Letoniji a u Ujedinjeno Kraljevstvo je došao 1921.[6] Razvio je teoriju o obliku liberalnog kapitalizma koji se zasniva na njegovoj životnoj posvećenosti empiricizma i uticaju ideja mislilaca koji se suprostavljaju prosvetiteljstvu uključujući Vikoa (1668 — 1774), Herdera i Aleksandra Hercena (1812 — 1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih života. U svom najpoznatijem delu Četiri ogleda o slobodi (1958) vrednosti negativne slobode stavljao je iznad pozitivne slobode. Berlinova dela predstavljaju odbranu zapadnog liberalizma od totalitarizma.

Rođen u Rigi (sada glavni grad Letonije, tada deo Ruskog carstva) 1909. godine, preselio se u Petrograd, Rusija, sa šest godina, gde je bio svedok revolucija 1917. Godine 1921, njegova porodica se preselila u Veliku Britaniju, i školovao se u školi St Pauls, London i Korpus Hristi koledžu u Oksfordu.[7] Godine 1932, u uzrastu od dvadeset tri godine, Berlin je izabran za nagradnu stipendiju na Ol Souls koledžu u Oksfordu. Pored sopstvenog plodnog rada, prevodio je dela Ivana Turgenjeva sa ruskog na engleski, a tokom Drugog svetskog rata radio je za Britansku diplomatsku službu. Od 1957. do 1967. bio je Čičelski profesor društvene i političke teorije na Univerzitetu u Oksfordu. Bio je predsednik Aristotelovskog društva od 1963. do 1964. Godine 1966. odigrao je ključnu ulogu u stvaranju Volfson koledža u Oksfordu i postao njegov osnivački predsednik. Berlin je imenovan za CBE 1946. godine, proglašen je vitezom 1957. i dodeljen mu je Orden za zasluge 1971. On je bio predsednik Britanske akademije od 1974. do 1978. Takođe je dobio nagradu Jerusalima 1979. za svoju doživotnu odbranu građanskih sloboda, i 25. novembra 1994. dobio je počasni stepen doktora prava na Univerzitetu u Torontu, za koju je priliku pripremio „kratki kredo” (kako ga je nazvao u pismu prijatelju), sada poznat kao „Poruka za Dvadeset prvi vek“, da se pročita u njegovo ime na svečanosti.