ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Zambrano, María, 1904-1991 = Sambrano, Marija, 1904-1991
Naslov Šumski proplanci / Marija Sambrano ; prevela sa španskog Aleksandra Mančić Milić
Jedinstveni naslov Claros del bosque. srpski jezik
Vrsta građe esej
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Čačak : Umetničko društvo Gradac, 1998 (Beograd : `Zuhra`)
Fizički opis 85 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Mančić, Aleksandra, 1961- = Mančić, Aleksandra, 1961-
Zbirka ǂBiblioteka ǂAlef / urednik Branko Kukić ; ǂknj. ǂ35
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Claros del bosque / María Zambrano
Beleška o autoru na koricama.


Marija Sambrano (1904–1991) studirala je filozofiju i književnost i bila učenica Ortega i Gaseta. Španski građanski rat provela je u Madridu, Valensiji i Barseloni. Februara 1939. godine otišla je u izgnanstvo. Posle kratkog boravka u Meksiku, bila je profesor u Havani i Portoriku (1940–1953). Kasnije je živela u Rimu (1953–1964), Francuskoj (1964–1978), Švajcarskoj (1978–1984), a potom, sve do smrti, u Madridu. Godine 1988. dobila je Servantesovu nagradu. Sarađivala je u brojnim španskim i hispanoameričkim časopisima. Objavila je, između ostalog, sledeće knjige ogleda: Novi liberalizam (1930), Intelektualci u drami Španije (1937. i 1977), Filozofija i poezija (1939), Misao i poezija u španskom životu (1939. i 1981), Agonija Evrope (1945), Čovek i božansko (1955) – jedna od njenih najznačajnijih knjiga – Antigonin grob (1967), Šumski proplanci (1977), Staze (1986), Bunilo i sudbina (1988), Srećnici (1990), a posthumno su objavljeni Snovi i vreme (1992).
U čitavom njenom delu, veoma kompleksne tematike, koje se može posmatrati i kao jedna celina, Marija Sambrano razmišlja о španskom životu i istoriji, sa antiracionalističkog stanovišta istražuje pitanja о životu i pokušava da dokuči odnose između osobe i stvarnosti – koja je po njoj uvek tajanstvena i neodređena, čak i kada izgleda bliska i pristupačna – kao i da približi i spoji filozofiju i poeziju.
О svojoj knjizi Šumski proplanci sama Marija Sambrano napisala je: „Šumski proplanci u okviru moje misli pretočene u štampu, osim pokojeg izuzetka, pojavljuju se kao nešto nečuveno, izašlo iz onog nezadrživog pisanja koje niče samo od sebe i koje se skrasilo u sveskama i na listovima za koje niko ne zna, pa ni ja sama, pošto ne volim sebe da ponovo čitam. To se nužno moralo dogoditi. Ali, mislim da svojstvo žrtve prinete osobi kojoj je knjiga i posvećena ima veze sa time, i da to svojstvo prinete žrtve, koje oduvek ima sve što sam objavljivala, naglašava. Ne treba se čuditi što diskurzivni um ovde jedva i da se pojavljuje. Prethodno sam skicirala jednu ’Kritiku diskurzivnog uma’, ali ne mogu sebi da obećam da će ona ikada izaći iz te skice. Verujem, dakle, da ova knjiga najviše odgovara toj odavno formulisanoj ’ideji’ da je ’mišljenje pre svega – kao koren, kao čin – razjašnjavanje onoga što se oseća’, kako sam to pre mnogo godina pomislila. Kao i da je ’čovek biće koje trpi sopstvenu transcendenciju’ u neprestanom procesu ujedinjavanja između pasivnosti i saznanja, između bića i života. Istinskog života, koji se može zateći samo na nekim proplancima koji se otvaraju u prvobitnoj gustini između neba i zemlje. I to na dalekom horizontu gde nebo i zemlja, biće i život, život i smrt, jedno drugoga nište’.`
A. M. Milić
MG5