ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Skepticizam i životinjska vera Santajana
U ovom radu, Santajana analizira prirodu procesa saznanja i pokazuje pomoću jasnih, moćnih argumenata kako znamo i šta potvrđuje naše znanje. Centralni koncept njegove filozofije nalazi se u pažljivoj diskriminaciji između svesti o objektima nezavisnim od naše percepcije i svesti o suštinama koje naš um pripisuje objektima, ili između onoga što Santajana naziva carstvom egzistencijalnih i carstvom egzistencijalnih. Pošto nikada ne možemo biti sigurni da su ovi atributi zapravo svojstveni supstratu egzistencija, skepticizam se uspostavlja kao oblik verovanja, ali se životinjska vera pokazuje kao neophodan kvalitet ljudskog uma. Bez ove vere ne bi bilo racionalnog pristupa neophodnom problemu razumevanja i opstanka u ovom svetu.
Santajana ovu praktičnu filozofiju izvodi iz širokog i fascinantnog niza izvora. On kritički razmatra stavove takvih filozofa kao što su Dekart, Euklid, Hjum, Kant, Parmenid, Platon, Pitagora, Šopenhauer i budistička škola, kao i pretpostavke koje običan čovek iznosi u svakodnevnim situacijama. Stvari kao što su priroda verovanja, odbacivanje klasičnog idealizma, priroda intuicije i pamćenja, simboli i mitovi, matematička stvarnost, književna psihologija, otkrivanje suštine, sublimacija životinjske vere, podrazumevano biće istine i mnoge druge date su detaljne analize u pojedinim poglavljima.

Skepticizam i životinjska vera (1923) je kasnije delo američkog filozofa španskog porekla Džordža Santajane. Nameravao je da to bude „samo uvod u novi sistem filozofije“, delo koje će kasnije biti nazvano Carstva bića, što čini najveći deo njegove filozofije, zajedno sa Životom razuma.

Skepticizam je Santajanin glavni traktat o epistemologiji; nakon njegovog objavljivanja, nije više pisao na tu temu. Njegov predgovor počinje ponizno, Santaiana kaže:

Evo još jednog sistema filozofije. Ako je čitalac u iskušenju da se osmehne, mogu da ga uverim da se smejem sa njim... Ja samo pokušavam da čitaocu izrazim principe na koje se on poziva kada se smeje.

Štaviše, on ne tvrdi filozofsku nadmoć:
Ne tražim od nikoga da razmišlja mojim pojmovima da li više voli druge. Neka bolje očisti, ako može, prozore svoje duše, da bi se raznolikost i lepota perspektive jače širile pred njim.
Dok Santajana priznaje važnost skepticizma za filozofiju, i počinje sumnjom u skoro sve; odavde traži da pronađe neku vrstu epistemoloških istina. Idealizam je ispravan, tvrdi Santajana, ali nije od značaja. On iznosi ovu pragmatičnu tvrdnju tvrdeći da ljudi ne žive po principima idealizma, čak i ako je to tačno. Funkcionisali smo eonima ne pridržavajući se takvih principa, i možemo nastaviti, pragmatično, kao takvi. On postavlja neophodnost istoimene `Animal Faith`, koja je vera u ono što nam naša čula govore; „Filozofija počinje in medias res“, uverava nas na početku svoje rasprave
odlično očuvana
LOK.4