ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Osnovi filozofske hermeneutike

Izdavač: Veselin Masleša, Sarajevo
Biblioteka Logos
Prevod: Slobodan Novakov
Pogovor: Abdulah Šarčević
Povez: tvrd
Broj strana: 679
Sadržaj priložen na slikama.
Pečatirana, poslednji tabak od 6 listova malo rašiven, sve ostalo vrlo dobro.

Istina i metod, životno delo Hansa Georga Gadamera, jedna je od najznačajnijih filozofskih knjiga dvadesetog veka. Na više od 700 stranica gustog teksta, koji nosi skroman podnaslov „Osnovi filozofske hermeneutike“, veliki je nemački filozof utkao svoje ogromno filozofsko i životno iskustvo, promešao filozofske epohe i do pucanja doveo velike pojmove te uveo motive koji i više od pola veka posle objavljivanja ove knjige uzbuđuju čitaoce i služe kao inspiracija za sasvim nove i sveže filozofske poduhvate.

S jedne strane besprekoran poznavalac grčke filozofije, s druge obrazovan u duhu Hajdegerove fenomenologije, neumorni čitač Kanta i Hegela, osetljiv za tanane prelive u umetnosti, Gadamer od filozofske hermenuetike pravi nezaobilazan filozofski postupak koji je, ako je suditi po bistrini uvida, oduvek bio tu, nadohvat ruke, ali je bila potrebna majstorska invencija da bi postao jasno vidljiv i delotvoran: filozofska hemeneutika.

Polazi Gadamer od jednog trivijalnog uvida: metode humanističkih nauka labave su u odnosu na metode prirodnih nauka, dok, kada je o umetnosti reč, tu jedva da uopšte možemo govoriti o metodi. Kako, onda, govoriti o istini u humanisitčkim naukama, ili umetnosti, ako su one lišene metode koja, na neki način, pokazuje put do istine? Umesto povlačenja pred nevoljom, Gadamer radikalizuje dilemu i obrće stvar: kakvu nam istinu nude prirodne nauke, a kakvu humanističke nauke, umetnost i filozofija? Metoda koja njega interesuje ne vodi do istina fizike, ili geologije, već do istina koje su u tolikoj meri složene da suočavanje s njima zahteva mogućnost dubokog preobražaja onoga ko tumači umetničko ili filozofsko delo. U toj igri istine i metoda ulog su subjekat i objekat, suština i atributi, priroda i kultura, igra i ozbiljnost, svet i naše mesto u njemu, sve ono što se u našim životima pojavljuje kao neupitno i blisko, ali što, posle zahvata filozofske hermeneutike, postaje problematično i daleko.

(K-133)