Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-89107-84-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

NOVI ORGANON-NOVA KNJIGA-NEKORIŠĆENA,ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVAČA!RASPRODATO IZDANJE!
FILOZOFIJA
Naslov: Novi organon: istinita uputstva za tumačenje prirode
Isbn: 978-86-89107-84-5
Autor : Fransis Bekon
Izdavač : `BUKEFAL` E.O.N Sinopsis:
Drugom delu svoje Velike obnove Bekon je dao naslov Novi Organon. Grčka reč organon znači „instrument“ ili „oruđe“, a Bekon je nesumnjivo osećao da donosi novi instrument za upravljanje i korekciju razuma u njegovoj potrazi za shvatanjem prirode. Naslov je, s druge strane, povezan s Aristotelovim Organonom (zbirkom koja obuhvata njegove Kategorije i Prvu i drugu analitiku) i tako ukazuje na „novi instrument“, predodređen da nadmaši ili zameni onaj stari, neupotrebljivi. Kategorija: FILOZOFIJA Naslov: Novi organon: istinita uputstva za tumačenje prirode
Autor: Fransis Bekon Prevod: Milan Miletić
Težina specifikacija: 0.5 kg
Izdavač: `BUKEFAL` E.O.N
Pismo: Latinica
Povez: Broš
Godina:2016
Format:13x20cm
Strana:288
OPIS DELA:
Ako iko zaslužuje naziv „univerzalni genije“ ili „čovek renesanse“ (čast tradicionalno rezervisana za one koji značajno, originalno stvaraju u više nego jednoj disciplini ili oblasti znanja), Bekon ga, bez sumnje, zaslužuje. Poput Leonarda i Getea, sastavio je radove i u oblasti umetnosti, i u oblasti nauke.

Poput Kikerona, Marka Aurelija i jednog Tomasa Džefersona, prekrio je ogromna intelektualna i književna pro­stranstva (od praktične retorike i proučavanja prirode do moralne filosofije i reforme obrazovanja) i ostvario zavidnu političku karijeru.
U naše vreme Bekon bi bio proglašen „intelektualcem“, premda bi njegova ostvarenja i dostignuća svakako zasenila dostignuća većine naših naučnih i političkih vođa. Poput većine javnih ličnosti, bio je osporavan. Njegov prvi biograf Vilijam Roli proglasio ga je „slavom svog veka i nacije“, opisujući ga kao anđela prosvećenosti i društvene vizije.
Poštovaoci iz Kraljevskog društva (organizacije koja je sopstveno nadahnuće i poreklo pronašla upravo u Bekonovim tekstovima) smatraju ga ni manje ni više nego odvažnim utemeljivačem nove ere razuma. Lajbnic je bio posebno ushićen i opazio da, u poređenju s Bekonovom filosofskom svestranošću i uzvišenom vizijom, čak i Dekartov genije deluje kao da „puzi po zemlji“.
S druge strane, Spinoza je potpuno odbacivao Bekonovo delo (naročito njegove induktivne teorije) i, u stvari, poricao da se tobožnja velika filosofska revolucija, koju je začeo Bekon, a podržale je njegove pristalice, ikada dogodila. U poznom dobu prosvećenosti, na sličan način, mišljenja su bila podeljena, premda ga je većina mislilaca u izobilju hvalila, dok ga je nedosledna manjina kritikovala, pa čak i ismejavala.
Francuski enciklopedisti Žan Dalamber i Deni Didro srdačno su pozdravljali Bekona kao utemeljivača savremene epohe, ukrasivši naslovnu stranu svoje Enciklopedije upravo njegovim imenom. Na sličan način Kant je svoju Kritiku čistog uma posvetio Bekonu i, isto tako, pozdravio ga kao prvog arhitektu savremene ere. S druge strane, Hegel je imao neodređen stav.