Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-519-1504-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Benjamin, Valter, 1892-1940 = Benjamin, Walter, 1892-1940
Naslov Iskustvo i siromaštvo : izabrani ogledi o iskustvu / Valter Benjamin ; priredio i preveo Jovica Aćin
Jedinstveni naslov Gesammelte Schriften. srpski jezik
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 2020
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2020 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 143 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Aćin, Jovica, 1946- = Aćin, Jovica, 1946-
Zbirka ǂBiblioteka ǂUmetnost i kultura. ǂKolekcija ǂ1001 knjiga ; 76
(broš.)
Napomene Izv. stv. nasl.: Gesammelte Schriften / Walter Benjamin
Tiraž 500
Str. 7-9: Uvodna napomena / J. A. [Jovica Aćin]
Str. 133-143: Iskustvo s Valterom Benjaminom / Jovica Aćin
Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Benjamin, Valter, 1892-1940
Iskustvo


UVODNA NAPOMENA

Ovih pet tekstova svakako nisu jedini u svekolikom delu Valtera Benjamina koji se više ili manje, posredno ili neposredno, tiču problematike iskustva. Ali, ovo su tekstovi za koje sam smatrao da najživopisnije dočaravaju kretanje Benjaminovog mišljenja o iskustvu.
Pitanje iskustva je, počevši od najranijeg, mladalačkog ogleda o iskustvu, kojim ova knjiga započinje, pitanje koje je u vidokrugu čitavog autorovog dela naprosto nezaobilazno. Međutim, u tom pogledu, ovi tekstovi se svakako ističu. Autor nam, posebno u njima, nudi svoju dalekosežnu refleksiju o lepoti onoga što iščezava, o smislu istorije i našem dvosmislenom stavu u pogledu prošlosti.
Benjamin je nesumnjivo jedan od najvažnijih mislilaca našeg doba. Njegova tri čuvena teksta, sabrana u ovoj knjizi (pored naslovnog, 1933, još „Pripovedač“, 1936, i „Zadatak prevodioca“, 1923), s pridodatim zapisima „Iskustvo“ (1913) i „Maramica“ (1932),prožeta su kritičkom idejom o tome kako baštiniti prošlost. Počevši od kraja Prvog svetskog rata, iskustvo je izgubilo na svojoj vrednosti: ono što je neposredno življeno gotovo više ne nalazi izraza u rečima i jedva da se prenosi iz naraštaja u naraštaj.
Ali, taj uvid o propadanju iskustva iskrsava kod Benjamina tek s posleratnom zanemelošću. Njegovi mladalački spisi, osim priloženog „Iskustva“, tako i „O jeziku uopšte i o čovekovom jeziku“ (gde nam je ponuđeno polazište teološkog poimanja jezika), dakle pre Prvog svetskog rata, još iskustvo sagledavaju radi- kalno drukčije koncipirano. Pojam iskustva je tu u Kantovom smislu. Zato se berlinski autor kritički osvrće na viđenje iskustva na koje se pozivaju odrasli ljudi, štaviše, u iskustvu (ili, možda tačnije, u navodnom iskustvu) vidi svojevrsnu „masku odraslog“, kojoj će protivstaviti svoje zalaganje za autentično iskustvo mladosti.
Zauzimajući, u međuratnom razdoblju, više etičku poziciju, mislilac se diže protiv građanskog sveta i afirmiše mogućnost ponovnog uspostavljanja iskustva kao zadatka koji leži na modernom čoveku. Posebne vidove prenosa iskustva iz prošlosti u sadašnjost, od čoveka starog veka do čoveka novog vremena (osiromašenog takoreći u svakom pogledu, prvenstveno zbog rastuće intervencije tehnike, koja čoveka i njegovo stvaralaštvo postepeno lišava aure), izložiće u svojim spisima o pripovedanju i prevođenju, od kojih su ovde uvršteni „Pripovedač“ i „Maramica“ (za pripovedanje), te „Zadatak prevodioca“ (za prevođenje). Ovi eseji predaju nam Benjaminovu viziju savremenog doba u njenoj dalekosežnoj kritičkoj snazi.
Upozoravajuća atmosfera vremena (posebno od trenutka Hitlerovog uspona na vlast u Nemačkoj), u kojem su se generisali gotovo svi uslovi nestabilnosti, a koji još i danas traju, izazvali su kod autora zebnju, na koju je on odgovarao produktivno u svojim filozofskim i književnim refleksijama, prenoseći nam svoja uviđanja, podjednako aktualna i proročanska. Rekao bih da je Benjamin bio rođeni putnik i šetač. Ali, vreme u kojem je živeo pretvorilo je njegove šetnje i njegova kreativna putovanja u stalno bekstvo i teskobno izgnanstvo. Svoju zebnju, o čijim uzrocima nas više ili manje neposredno podučava, naposletku više nije mogao da savlada. Kao da se predao, i tako mu je život bio okončan. Ali, uprkos svemu, njegovo nam je iskustvo dragoceno, čak i ako ne budemo u stanu da odgovorimo na sopstvenu zebnju.
J.A.

Valter Benjamin (Walter Bendix Schönflies Benjamin; 1892, Berlin – 1940, Portbou, Španija), nemački intelektualac (filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista) jevrejskog porekla koji spada u grupu intelektualaca okuplјenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je Umetnost u doba tehničke reprodukcije (Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine. Godine 1902. upisao je Kaiser Fridrih školu, a srednju školu završio je 10 godina posle toga. Godine 1912. upisao se na Univerzitet u Frajburgu, ali nakon završetka letnjeg semestra, upisao se na Univerzitet u Berlinu, nastavljajući da studira psihologiju. Godine 1914, pred početak Prvog svetskog rata, počeo je da prevodi dela Šarla Bodlera. Naredne godine preselio se u Minhen i nastavio studije na Univerzitetu u Minhenu gde je upoznao Rajnera M. Rilkea i Geršoma Šolema. Godine 1917. prebacio se na Univerzitet u Bernu, gde je upoznao, tada buduću suprugu, Doru Sofiju Polak. Imali su sina Stefana Rafaela. Vratio se da živi sa roditeljima u Berlinu. Godine 1932, kada je Adolf Hitler preuzimao mesto kancelara Nemačke, preselio se na Ibisu, gde je živeo nekoliko meseci, a zatim u Nicu gde je izvršio samoubistvo. Poznatija dela Kritika nasilјa (Zur Kritik der Gewalt, 1921), Jednosmerna ulica (Einbahnstraße, 1928), Berlinsko detinjstvo (Berliner Kindheit um 1900, 1950), O fotografiji i umetnosti (1936).
MG8