Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Против моралних представа о смрти као закону, које пустоше човека, иступила је целокупна традиција руске философије – од Соловјова и Фјодорова до савремених покушаја – и можемо је означити као традицију „неприхватања смрти“. То и јесте хришћански идеал живота. Несмелов је крајње јасно изразио суштину тог идеала: „Хришћанство говори човеку да постоји ради умног живота на небу, у Божијем царству светлости и истине, а не ради смрти, нити ради постојања сличног постојању сенке у тајанственим обиталиштима митског Хада“.
Човекова особеност је у томе што не прихвата смрт, пре свега морално. Никаквог закона, никакве неизбежности, никаквог помирења са природном бесмислицом нема и не може бити. Управо је човек позван да види и распозна највећу неправду смртоносног кружења, да сагледа његов ужас и апсурд. Човекова антрополошка особеност је морално протестовање, а не обично констатовање смрти. Ако су смрт и дивљаштво закон, онда човек нема шта да тражи у свету. Он остаје без свог етичког задатка, који оправдава његов живот. Човек препознаје смрт као безакоње, и управо зато јесте човек.
(170 стр, 600 рсд)