ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 316
Jezik: Nemački
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nemacki jezik!

1898 g.

Geschichte des Materialismus und Kritik seiner Bedeutung in der Gegenwart

Friedrich Albert Lange


Istorija materijalizma i kritika njegovog sadašnjeg značaja (nem. Geschichte des Materialismus und Kritik seiner Bedeutung in der Gegenvart)[1] je filozofsko delo Fridriha Alberta Langea, prvobitno napisano na nemačkom i objavljeno u oktobru 1865. (iako godina izdanja dat je kao 1866).


Prihvatajući kantovsko stanovište da ne možemo znati ništa osim fenomena, Lange tvrdi da ni materijalizam ni bilo koji drugi metafizički sistem nemaju valjano pravo na konačnu istinu. Međutim, za empirijsko fenomenalno znanje, što je sve što ljudi mogu da traže, materijalizam sa svojim egzaktnim naučnim metodama učinio je najvredniju uslugu. Idealna metafizika, iako ne uspeva u unutrašnjoj istini stvari, ima vrednost kao oličenje visokih težnji, na isti način kao poezija i religija.[1] Lange je transcendentalni subjekt kantijanizma zamenio organizmom, iako je smatrao da ta zamena utoliko više potvrđuje Kantovu filozofiju da subjekt shvata svet kroz kategorije razumevanja.

Lange sugeriše da su metode za pravu nauku bile prisutne u Demokritovom atomističkom materijalizmu. Međutim, atomistički materijalizam podrazumeva da je duša, kao i telo, suđeno da bude ugašena: takvo gledište je učinilo Demokrita prilično neprivlačnim za gotovo sve svetske religije, pa je Demokrit bio ignorisan i marginalizovan od strane istorije filozofije, uprkos tome što je bio jedan od najveći mislioci starogrčkog sveta.

Lange pominje knjigu Maksa Štirnera Ego i sopstveni kao „najekstremniji koji poznajemo bilo gde“.[4] Takođe je pomenuo Blankijevu L`Eternite par les astres, u kojoj se raspravljalo o tezi o Večnom povratku.[5]

Langeovo delo je izvršilo dubok uticaj na Fridriha Ničea, koji je imao za cilj da radikalizuje Langeovo gledište izvan Kanta.[5] Svojevremeno je Niče planirao da napiše disertaciju o pojmu organizma u Kantovoj filozofiji (pismo Paulu Deusenu [1]). Takođe je zamislio da Deusenu pošalje delo o Demokritu, glavnom fokusu Langea.


Istorija materijalizma Fridriha Langea prati razvoj i uticaj materijalističkog pogleda na svet od antičkih vremena do sredine 19. veka. Poznat po svom uticaju na mladog Ničea, Langeovo klasično delo prikazuje materijalizam kao glavnu filozofsku perspektivu, koja se mora shvatiti jednako ozbiljno kao i duhovna ili idealistička perspektiva. Pored dobro poznatih imena kao što su Epikur i Hobs, Lange upoznaje čitaoca sa mnogim važnim materijalističkim filozofima čija su imena u velikoj meri zaboravljena, uključujući Gasendija, De la Metrija i Holbaha. Lange naglašava pozitivnu ulogu materijalizma u unapređenju znanja kroz njegovo izbacivanje natprirodnog iz egzaktnih nauka. Ali on takođe pokazuje da se pojam materije kao fundamentalne metafizičke osnove celokupnog postojanja ne može održati u svetlu savremenih naučnih otkrića. Nadovezujući se na filozofske uvide Imanuela Kanta, Lange ukazuje na put ka nijansiranijem pogledu na fizičku stvarnost, oslobođenom natprirodnih uticaja, ali složenijim od „atoma i praznine“ koje postuliraju klasični materijalisti.


Fridrih Albert Lange (nem. Friedrich Albert Lange; Vald, 28. septembar 1828 — Marburg, 23. novembar 1875) je bio nemački filozof, pedagog, politički aktivista i publicista.

Studirao je u raznim nemačkim gradovima. Od 1870. godine je bio profesor filozofije u Švajcarskoj. Dve godine kasnije vratio se u Nemačku i nastavio profesorski rad u Marburgu, Hesen.

Osporavao je vrednost materijalizma kao pogleda na svet, priznajući mu jedino vrednost prirodnonaučne metode. Glavno delo: `Istorija materijalizma i kritika njegovog savremenog značenja` (`Geschichte des Materialismus und Kritik seiner Bedeutung in der Gegenwart`, 1866) Između ostalog pisao je i razne političke rasprave, od kojih je najznačajnija `Radničko pitanje` (`Die Arbeiterfrage: Ihre Bedeutung Fur Gegenwart und Zukunft`, 1865).