ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 297
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!

Autor Žil Lipovecki

Izdavač: Književna zajednica Novog Sada
Biblioteka: Anthropos
Prevod dela: L`ère du vide
Prevod: Ana Moralić
Godina: 1988
Broj strana: 191
Format: 21x14.5
Povez: broširan


Individualizam. Sociologija kulture. Kulturni kontekst društvenog života.


Gilles Lipovetski (rođen 24. septembra 1944. u Millau) je francuski filozof, pisac i sociolog, profesor na Univerzitetu u Grenoblu.

Lipovecki je rođen 1944. u Milouu. Studirao je filozofiju na Univerzitetu u Grenoblu i učestvovao u studentskom ustanku u Parizu 1968. godine kako bi promenio francuski obrazovni model. Međutim, on kritikuje model koji je došao od toga da proizvodi otuđene osobe sa krhkim ličnostima sklonim emocionalnim poremećajima zbog hedonizma i neposrednog zadovoljenja. [1]

Svoju akademsku karijeru počeo je sa nastavom alma mater. Sa uspehom svoje prve knjige, postao je poznat u mnogim delovima sveta i postao jedan od najznačajnijih francuskih intelektualaca 20. veka. [3] [4]

Pored mandata, dobio je i dva počasna doktorata na Univerzitetu Sherbrooke u Kvebeku (Kanada) i na Novom bugarskom univerzitetu u Sofiji, članstvu u Državnom savetu francuske vlade, viteštvu u Legiji časti. Članstvo u Nacionalnom savetu programa i konsultant pri Udruženju za napredak u upravljanju. [2] [5]

Ideje
Lipovecki je svoju filozofsku karijeru započeo kao marksista, sličan mnogim drugim u šezdesetim godinama prošlog vijeka, povezan sa `Socialisme ou Barbarie`, koji je zahtijevao od svijeta da je ne transformira, već da ga `proguta`. [2] [6] tada se njegova filozofija značajno promijenila, uključujući i prihvaćanje kapitalizma kao `jedinog legitimnog ekonomskog modela`. [1] Kada je upitan o njegovoj promjeni stava iz svog marksističkog početka, on odgovara: `Samo idioti nikada ne mijenjaju mišljenje.`

Rad Lipoveckog se fokusira na savremeni svet od 20. veka do danas. On je ovaj vremenski period podelio na tri perioda: `marksistička samokritika` (1965-1983), postmoderna (1983-1991) i hiper moderno razdoblje od 1991. godine. To je počelo njegovom knjigom iz 1983. godine, koja je proglasila svijet postmodernim, karakteriziran ekstremnim individualizmom i raspadom politike zasnovanom na političkim strankama, okrećući leđa snažnom osjećaju društvene dužnosti na koju zavise demokracija i socijalizam. Međutim, do kraja 2000-ih on je predložio da je ovaj termin zastario i nije mogao opisati prošlost svijeta 1991. Zatim je predložio `hiper-moderan`, sličan postmodernom, ali sa superlativnim i nezaustavljivim značenjem, fokusirajući se na nove tehnologije, tržišta i globalnu kulturu. [2] [5]

Iz njegove knjige iz 1983. godine koja ga je dovela do izražaja, Lipovetski je nastavio da piše o temama kao što su modernost, globalizacija, konzumerizam, moderna kultura, tržišta, feminizam, moda i mediji, ali oni imaju zajedničku nit individualizma. Individualizam definira kao želju za raskidom s tradicijom i prošlošću i gledanjem prema budućnosti i vlastitom zadovoljstvu. [7] Godine 1987. napisao je L`Empire de l`efemere: la mode i son destin dans les societes modernes nastavljajući argument iz 1983. godine, fokusirajući se na modu kao odraz individualizma i hiper konzumerizma. To takođe ukazuje na želju da zauvek bude mlad i da postoji samo ovde i sada. [2] Godine 1992. objavio je Le Crepuscule du devoir. U ovom radu on kaže da je vizija sekularnog sveta počela sa pobunom Martina Lutera protiv Katoličke crkve, i da su je razvili mislioci kao što su Rene Descartes, Kant i Thomas Akuinas [pazite: to nije moguće, pošto je Thomas Akuinas živeo više od dva vekovima pre Martina Lutera; mora postojati nesporazum], što dovodi do ideje da je jedan cilj Boga da definiše i zaštiti individualna prava. U La Troisieme femme 1997. on iznosi ideju da je ženski pokret za oslobođenje snažno povezan sa hiper konzumerizmom jer su žene glavni kupci luksuzne robe. [2] U Metamorphoses de la culture liberale - Ethikue, medias, entreprise 2002, on ispituje paradokse hiper modernih demokratija, sa naglaskom na pojedinca, regionalizaciju nasuprot globalizaciji i kolektivu i društvo koje je otvoreno i zatvoreno, zaključujući da oni su međusobno zavisni. Knjiga Le luke eternel iz 2003. godine razmatra koncept luksuza nad ljudskom istorijom. Le bonheur paradokal. Essai sur la societe d`heperconsommation iz 2006. ispituje umnožavanje i globalizaciju glavnih brendova i vezu između mode i luksuza, koja je osnova hiper-konzumerizma. U La societe de deception (2006) on analizira koncept razočaranja koji prati rad Jackuesa Lacana da želja stvara vakuum i da se nikada ne može popuniti. In L`ecran global. Culture-medias et cinema a l`age hipermoderne (2007) analizira `drugu modernu revoluciju` koja proglašava kraj post-modernizma, tvrdeći da se paradoksi množe zbog složenosti modernog života. [2] Njegova knjiga iz 2013., L`esthetis du du monde: vivre a l`age du capitalisme artiste, fokusira se na kapitalizam i njegov odnos prema umjetnosti, posebno filmu. [5] [8]

Lipovecki je dao provokativne izjave o modernom životu i elementima koji su s njim povezani, koji su često bili u sukobu s intelektualnim trendovima posljednjih decenija. On je uporedio fashion sa demokracijom kao nestabilnom, efemernom i površnom, ali je navodi kao pozitivno i djelotvornije, onda više međuzavisno društvo. [2] [9] On navodi da je fokus modernog života novi, koji onda brzo zastarijeva i tražimo nešto drugo, što dovodi do njegovog pojma `hiper`, jer ta potreba za novim postaje brža u doba Interneta i društvenih medija, što takođe razbija tradicionalne institucije kao što su nacija i porodica. [3] Čak i `kultura` podleže tome, kako kaže, jer ljudi više posećuju muzeje kao turiste, a ne za obrazovanje. [4] Potreba za novim izaziva hiper-konzumerizam, jer ljudi pokušavaju da prate trendove i stvaraju frustraciju među siromašnijima koja ne mogu da izdrže. [10] Međutim, on pravi razliku između hiper-konzumerizma i konzumerizma. On ne kritikuje ovo drugo, za koje kaže da je imalo pozitivne rezultate u podizanju životnog standarda. On smatra da potrošnja treba da bude sredstvo za postizanje cilja, a ne cilj sam po sebi i smatra da zabrinutost kao što je ekologija nije nespojiva sa kapitalizmom. [1]

Lipovecki nema dobro definisan stil prezentacije, koji varira među načinima govora sličnim onome psihologa ili sociologa, kao i filozofa koji često naglašavaju. I njegova metodologija varira i često se bavi paradoksima. Njegov pristup problemima je gotovo nepostojeći epistemološki. Postoji i snažan uticaj u njegovom pisanju iz francuske književnosti, iako on ne piše fikciju