Godina izdanja: 2000
ISBN: 86-82299-32-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

RIČARD BERNSTIN

ODGOVORNOST FILOZOFA

Priredio - Obrad Savić

Prevod - Ermoza Bahar, Aleksandra Kostić, Dušan Đorđević Mileusnić, Petar Vujišin, Sonja Stevanović, Tijana Milosavljević, Ranko Mastilović, Milanka Radić Tadić, Ranko Mastilović

Izdavač - Beogradski krug, Beograd

Godina - 2000

445 strana

22 cm

Edicija - Biblioteka Circulus

ISBN - 86-82299-32-1

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor

I FILOZOFSKA ODGOVORNOST
Pobuna protiv razuma
Zašto Hegel sada?
Hajdeger o humanizmu
Od hermeneutike do praxis
Fuko: Kritika kao filozofski ethos
Ozbiljna igra: Etičko-politički horizonti Deride
Povratak demokratskog etosa

II ODGOVORNOST FILOZOFA
Džon Djui o demokratiji: zadatak koji stoji pred nama
Rortijeva liberalna utopija
Rortijev podsticajni liberalizam
Novo promišljanje društvenog i političkog
Slušajući Levinasa i odgovarajući Levinasu
Od radikalnog zla do banalnosti zla
Penelopina mreža: aktivnost mišljenja
Bibliografija


`Evo knjige na koju bi zaista valjalo skrenuti pozornost naše javnosti koja je i inace, sticajem okolnosti, vec deceniju, okupirana pitanjem odgovornosti, ili krivice i to, pre svega, cinovnika znanja ili mišljenja, intelektualaca i filozofa sa ovih prostora, jer ona u samom središtu postavlja pitanje njihove odgovornosti. Nesumnjiva je zasluga urednika ovog zbornika Bernštajnovih tekstova (Obrad Savic) da je tekstove izuzetne lucidnosti i stilske preciznosti nekadašnjeg urednika internacionalnog izdanja casopisa `Praksis` i filozofa medunarodnog renomea koji je gotovo nezapažen nedavno boravio u Beogradu - sabrao upravo oko pitanja odgovornosti filozofa u zlim vremenima u kojima imamo `srecu` da živimo, odnosno, kako bi to rekao sam Bernštajn, `unutrašnjeg odnosa mišljenja i zlocina`.
Rekao bih da je moje pravo da izdvojim ovaj problem kome su, neposredno, posvecena poslednja dva eseja iz ovog izbora, povodom dela Hane Arent, koju Bernštajn s pravom smatra najznacajnijim politickim filozofom dvadesetog veka, ili `veka zla`, kako veli na jednom mestu, misleci na tragicno iskustvo nacistickog i boljševickog totalitarizma u ovom veku. Naravno, akcenti su mogli biti i drugaciji.

Sam Bernštajn ne skriva svoju pocetnu inspiraciju Đuijem i njegovim `principom pogrešivosti`, odnosno, njegovim nastojanjem da samu filozofiju ucini relevantnom za pitanja svakodnevnog života. Filozofija mora biti bliska ostatku ljudske kulture, veli on, jedne `kriticke zajednice onih koji ispituju`. U tom pogledu podela na `kontinentalnu` i `anglo-americku` filozofsku zajednicu može biti jedino veštacka.

Ovde su ispitana brojna središnja pitanja filozofije dvadesetog veka: priroda racionalnosti, razumevanje, interpretacija, kritika normativizma, problem moci, totalitarizma, liberalizma, demokratije i, kao što sam rekao, zla. Sam Bernštajn ove teme svodi na tri osnovne: kritika, drugost i dijalog, zakljucujuci da kao i Arentova veruje da je u našem vremenu `najalarmantniji upravo neuspeh da se misli`. `I kao i Arentova verujem`, piše Bernštajn, `da je mišljenje izuzetno važno kada smo suoceni sa etickim i politickim krizama. Mišljenje i rasudivanje ne odreduju nam šta da činimo.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Richard Bernstein