ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju.
Zagreb : Izdanja Antibarbarus, 2001.
Oko 360 strana, veliki format
/RETKO/

Zbilja i kritika
Posvećeno Gaji Petroviću
Asja Petrović / Gvozden Flego / Branko Bošnjak / Ranko Milanović / Robert Tucke / Lino Veljak/ Veselin Golubović / Kurt Wollf / Gabriella Fusi / Elisabeth Stroker / Sanja Roić / Veljko Cvjetičanin / Jurgen Habermas / Herbert Schnadelbach / Srđan Vrcan / Wolfdietrich Schmied-Kowarzik / Iring Fetscher / Karl Otto Apel / Philippe Lacoue-Labarthe Albrecht Wellmer / Ivan Kuvačić / Žarko Puhovski / Arnold Kiinzli / Božidar Jakšić / William McBride / Richard Wisser / Hotimir Burger / Milan Kangrga / Branko Despot / Jean-Luc Nancy / Predrag Vranicki / Tore Nordestam / Heinz Paetzold / Koštaš Axelos / Joseph Bien / Aleksandar Kron

Uređivački odbor
Branko Bošnjak, Gvozden Flego, Milan Kangrga, Ivan Kuvačić, Žarko Puhovski, Predrag Vranicki
Izvršni urednik Gvozden Flego


Kritika i stvarnost Gaje Petrovića
Zbornik radova posvećen životu i delu filozofa Gaje Petrovića, objavljen nedavno u Zagrebu, donosi priloge Jirgena Habermasa, Iringa Fečera, Karla Ota Apela, Hajnca Pecolda, Kostasa Akselosa i niza drugih vodećih evropskih i svetskih mislilaca

Krajem 2001. godine pojavio se iz štampe zbonik radova posvećen jednom od najvećih filozofa Jugoslavije (u onim starim granicama) Gaji Petroviću (1927-1993) pod naslovom Zbilja i kritika a u izdanju Antibarbarusa iz Zagreba. Knjiga počinje obimnim uvodnim tekstom o životu i delu Gaje Petrovića, koji je napisala Asja Petrović kao i Uvodnim napomenama izvršnog urednika Zbornika, Gvozdena Flega, potom sledi 37 priloga zagrebačkih i stranih autora raspoređenih u tri tematske celine (Život i delo Gaje Petrovića, Filozofija i društvo i Čovjek, mišljenje i djelovanje) a završava se bio-bibliografskim podacima iz enciklopedija i leksikona, spiskom objavljenih knjiga i studija kao i izborom tekstova iz bibliografije o Gaji Petroviću.

Svako ko poželi da na samo nekoliko stranica da osnovne informacije o ovom odista izuzetnom Zborniku naći će se u velikoj nevolji: kako zbog već odranije uočene nemogućnosti da se impozantni filozofski opus Gaje Petrovića izloži makar u najkraćim crtama, tako, još više, zbog prisustva mnoštva izvanrednih tekstova mislilaca koji čine vrh teorijske i filozofske misli XX stoleća a koji su svi bili dugogodišnji prijatelji i sagovornici Gaje Petrovića. 7 nemogućnosti da ovde na početku pobrojim sve autore radova, ogrešujući se o nepomenute, izdvajam Elizabet Štreker, Branka Bošnjaka, Jirgena Habermasa, Herberta Šnedelbaha, Volfditriha Šmit-Kovarcika, Irgina Fečera, Karla Oto Apela, Albrehta Velmera, Riharda Visera, Milana Kangrgu, Branka Despota, Hajnca Pecolda, Kostas Akselosa...

Kada se nađu u situaciji da za neki zbornik dostave svoj rad, mnogi autori pošalju onaj koji upravi završavaju; ovde to (većinom) nije bio slučaj, ne samo stoga što je zbornik dugo pripreman već ponajpre zbog moralne obaveze koju su autori publikovanih tekstova imali prema Gaji Petroviću. Ne mogu a da ne spomenem posvetu iz teksta Jirgina Habermasa O ulozi i uticaju filozofije danas, a koja glasi “U sjećanje na mog prijatelja Gaju koji je poziv filozofije hrabrije izvršavao i ulogu filozofije ofanzivnije branio od nas, kojima je uzor”.

Odista, čitav svoj život proveo je Gajo u dijalogu sa sobom i drugima a u trajnom nastojanju da odgovori na pitanje odnosa filozofije i društva, pitanje mogućnosti čovekovog mišljenja kao i granica njegovog delovanja u krajnje kritičkom susretu sa stvarnošću, pri čemu je kritika svakako bila najfrekventnija reč ovog filozofa. To je svakako i osnovni razlog što su se autori ovog Zbornika opredelili za naslov Zbilja i kritika kao i za izloženi sled autora priloga budući da tu nema ni prvog ni poslednjeg budući da se dijalog vodi među jednakima a u prostoru koji je izgradila filozofska misao Gaje Petrovića.

Život i delo
Kad se kod nas pomene Gajo Petrović, profesor logike, teorije saznanja i ontologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu svi znaju ` da je on bio duhovni tvorac časopisa RgahJz i jedna od vodećih figura Korčulanske letnje škole (1964-1974), da je autor sjajnog udžbenika Logika iz kojeg su se decenijama školovale generacije naših srednjoškolaca, kao, i da je autor 14 knjiga i više stotina rasprava i članaka, među kojima će se većina odmah prisetiti dela: Od Loka do Ejera, Filozofija i revoluiija, Čemu Rgahk, Mišljenje revoluiije, Savremena filozofija. Jednako dobro poznavao je kako anglo-saksonsku tako i savremenu nemačku i francusku filozofiju. Bio je gostujući profesor niza univerziteta u SAD, Nemačkoj i Norveškoj kao i član redakcija više internacionalnih časopisa. Knjige, rasprave i članci objavljeni su mu na 16 jezika.

Iako sve to znamo, pravo je otkriće niz radova u prvom delu ovog zbornika: Branko Bošnjak piše na samom početku o misli i delu G. Petrovića a potom Ranko Milanović o smislu filozofiranja i mišljenju revolucije, Robert Tuker o humanističkom marksizmu Gaje Petrovića, Lino Veljak o pojmu istine u njegovom delu, a Veselin Golubović o filozofiji i mišljenju novog. U ovom delu nalazi se više sećanja na Gaju Petrovića (Gabriela Fusi, Veljko Cvetićanin) a ja bih posebno izdvojio prilog napisan u formi pisma na vest o smrti Gaje Petrovića danas već pokojne Elizabete Štreker koji se završava rečima: “Onaj ko uspe tako da filozofiju približi drugima koji i nadalje traže i pitaju se i još pritom vlastiti kraj preobrazi u krajnji, nenadmašivi čin istinske humane prakse poput Vas, dragi prijatelju i kolega Gajo Petroviću, taj ostaje onima koji su vas cenili, poštovali i voleli, uprkos tuge zbog vašeg preranog gubitka, i nadalje blizu” (str. 72).
Ono što je bilo zajedničko i G. Petroviću i E. Štreker (direktor Huserl-arhiva i profesor filozofije u Kelnu) beše svakako saznanje da filozofija a u prvom redu fenomenologija jeste izraz posebnog stava i posebnog odnosa prema svetu i stvarima u njemu, poseban način življenja i odnos spram života.

Filozofija i društvo
Drugi deo Zbornika započinje već pomenutim radom J. Habermasa (O ulozi i uticaju filozofije danas) a nastavlja se raspravom X. Šnedelbaha (Filozofija u modernoj kulturi), Srđana Vrcana (Između raz-čarobljenja i novog začaravanja sveta), V. Šmit-Kovarzika (Uz dijalektiku društvene prakse i povijesti), Iringa Fečera (Pledoaje za demokratski patriotizam u Nemačkoj), Karla Oto Apela (Etnoetika i univerzalistička makroetika: protivrečje ili komplementarnost), Filipa L. Labartjea (Duh nacionalsocijalizma i njegova sudbina), Albrehta Velmera (Suverenost naroda, ljudska prava i demokratija), Ivana Kuvačića (Intelektualci i političari), Žarka Puhovskog (Korišćenje povijesti u stvaranju kolektivnog identiteta), Arnolda Kinclija (Politička filozofija Berlinskog zida), Božidara Jakšića (Disidenti (ne)dovršena priča), Viljem Mak Bridea (Ideali i stvarnost ponovo razmotreni; praksa i nacionalizam u nekadašnjoj Jugoslaviji: prilog sećanju na Gaju Petrovića). Već letimičan pregled pomenutih radova jasno pokazuje da ovde imamo jasno izražen dijalog s Gajom Petrovićem, s njegovim temama i s njegovim vremenom. Na samom početku su radovi Habermasa i Šnedelbaha, koji, polazeći od istog pitanja koje je postavio T. Adorno Čemu još filozofija? nastoje da odgovore na pitanja o celini i ispravnosti čovekovog života; dok prvi Adornovo pitanje nastoji da prevede u pitanje: Može li filozofija uopšte postati praktična? drugi, razvijajući svoje ranije izložene stavove o pojmu kulture (Philosophie. Ein Grundkurs 2, 1991. S. 508-548), promišlja mesto filozofije u savremenoj kulturi tako što će prethodno redefinisati sam pojam kulture u kontekstu postmoderne (Velš). Ostale autore u ovom delu Zbornika kao zajednička crta povezuje bliskost konkretnim zbivanjima i temama kraja XX stoleća (Berlinski zid, suverenitet, pravo, demokratija, nacionalizam, disidentstvo...)

Čovek, mišljenje i delovanje
Treće poglavlje započinje opet opštim pogledima: Rihard Viser (O upitnosti filozofske antropologije), Hotimir Burger (Moderno poimanje čoveka i filozofska antropologija), Milan Kangrga (Savjest i jastvo), Branko Despot (Etika i znanost), Žan-Luk Nansi (Biti sa: u sećanje na Gaju Petrovića), Predrag Vranicki (monističko ili pluralističko shvatanje historije), Tore Nordenstam (Umetnost i znanost različiti putevi istraživanja sveta), Hajnc Pecold (Paradigme jednog mišljenja revolucije), Kostas Akselos (Kratka meditacija o diafaničkom), Jozef Bin (Refleksije o makijavelizumu), Gvozden Flego (Postoji li evropski identitet? Neka filozofska razmatranja), a završava se jednim zalutalim tekstom Aleksandra Krona (Aristotelova silogistika i logika predikata), čime se pomalo opovrgava jedan moj stav s početka ovog prikaza, ali se ovaj tu najverovatnije nalazi kako bi nas podsetio da je Gajo bio i logičar.

Dok u radu R. Visera nalazimo niz najrazličitijih stavova pobornika filozofske antropologije ali bez objašnjenja zašto je znatan deo nemačkih filozofa te orijentacije završio u nacionalsocijalizmu (pa možda oni koji su bili s druge strane ovde se onda opravdano i izostavljaju), s druge strane, H. Burger i M. Kangrga s opravdanom kritičkom distancom, vraćaju nas istinskim problemima savremene filozofije. Konačno, tekstovi koji po mom uverenju ostaje najbliži duhu i delu Gaje Petrovića a s namerom da s njim otvore jedan istinski dijalog jesu radovi Branka Despota i Žan Luk-Nansija koji plene i načinom i visinom izlaganja.

Umesto zaključka
Tek nekoliko ovde iznetih napomena mogu biti samo poziv na iščitavanje ovog dugo pripremanog Zbronika koji na najviši mogući način, u filozofskom dijalogu, sučeljava najrazličitije poglede u čijem se imaginarnom središtu nalazi Gajo Petrović, svakako jedan od najznačajnijih filozofa kojeg je Jugoslavija imala.

Istovremeno, ovo je i najteža knjiga za prikaz pred kojom sam se našao: s jedne strane, ona ne sme biti prećutana i o njoj se mora govoriti kako bi tu sabrani radovi postali deo opšte baštine svih koji filozofski misle, ali, s druge strane. visok kvalitet radova i nemogućnost da se svakom posveti zaslužena pažnja, ostaje najveći razlog da se što češće vraćamo ovoj knjizi kao i filozofskim spisima Gaje Petrovića pisanim u vremenu prošlom za vreme koje dolazi.

-Milan Uzelac


marksizam, praxis