pregleda

Filozofija od antičke Grčke do savremenog doba ✔️


Cena:
2.590 din
Želi ovaj predmet: 7
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

hrundi (1746)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3057

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2020
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena

Širbek, Gunar, 1937- = Skirbekk, Gunnar, 1937-
Gilјe, Nils, 1947- = Gilje, Nils, 1947-
Istorija filozofije : od antičke Grčke do savremenog doba / Gunar Širbek i Nils Gilјe ; u saradnji sa Ane Granberg, Katrine Holst i Rasmusom Slotelidom
s norveškog prevela Jelena Loma ; redakcija prevoda Goran Bojović
Jedinstveni naslov Filosofihistorie. srpski jezik
Vrsta građe naučna monografija ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2020
Izdavanje i proizvodnja Loznica : Karpos, 2020 (Beograd : Publish)
Fizički opis 575 str. : ilustr., fotogr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Granberg, Ane, 1966- = Granberg, Anne, 1966-
Holst, Katrine, 1974- = Holst, Cathrine, 1974-
Slotelid, Rasmus, 1964- = Slaatelid, Rasmus, 1964-
Loma, Jelena, 1982- = Loma, Jelena, 1982-
Bojović, Goran, 1968- = Bojović, Goran, 1968-
Biblioteka Supplementa Allographica / [Karpos, Loznica] ; 34
Prevod dela: Filosofihistorie / Gunnar Skirbekk og Nils Gilje i samarbeid med Anne Granberg, Cathrine Holst og Rasmus Slaatelid
Tiraž 300
Beleška o prevodiocu: str. [579]
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 555-568
Registri [predmetni, imenski].
Predmetne odrednice
Filozofija -- Istorija

SADRŽAJ
Uvodna reč
PREDGOVOR

1. PRESOKRATSKA FILOZOFIJA ; Uvodna reč ; A) Grčki polis: čovek-u-zajednici ; B) Tales ; B) Anaksi.mandar i Anaksimen ; G) Heraklit, Parmenid i Zenon ; I) Heraklit ; II) Parmenid ; III) Zenon ; D) Pomiritelјi: Empedokle i Anaksagora ; Đ) Demokrit ; E) Pitagorejci ; Ž) Osvrt na staru indijsku i kinesku misao; I) Poreklo indijske filozofije ; II) Upanišade ; III) Budistička filozofija ; IV) Bhagavad-Gita ; V) Konfučije ; VI) Filozofija taoizma ; Pitanja ; III) Protagora ; B) Sokrat ; Pitanja

3. PLATON - TEORIJA IDEJA I IDEALNA DRŽAVA; A) Znanje i biće ; I) Ideje i znanje ; II) Ideje i dobro ; III) Eros i obrazovanje ; IV) Neke zamerke teoriji ideja ; V) Ideje i celina ; VI) Analogije ; VII) Teorija ideja i čovekova uloga ; B) Država i dobro ; I) Obrazovanje i raslojavanje ; II) Moć i kompetencija ; III) Žena i muškarac ; B) Etička odgovornost umetnosti ; Pitanja

4. ARISTOTEL - PRIRODNI POREDAK; I ČOVEK KAO “POLITIČKO BIĆE” ; A) Ideja ili supstancija ; I) Platon i Aristotel ; II) Supstancija i svojstva ; B) Ontologija i epistemologija ; I) Neki osnovni pojmovi ; II) Četiri uzroka ; III) Promena i kosmologija ; IV) Aktualnost/potencijalnost; i hijerarhijsko-organska slika sveta ; B) Aristotel i ekologija ; G) Znanje i praksa ; I) Forme znanja ; II) Shvatanje čoveka i društva ; 1P) Dobar život ; IV) Pravedno društvo ; D) Umetnost - podražavanje i katarza ; Pitanja

5. POZNA ANTIKA ; A) Obezbediti sreću pojedinca ; I) Od grčkog polisa do helenističke imperije ; II) Nova problematika: pojedinac i opšti zakon B) Epikurejstvo - obezbediti blagostanje pojedinca.; B) Stoicizam - obezbediti sreću pojedinca ; I) Glavni elementi stoičkog učenja ; II) Kinici ; III) Grčko-helenistički stoicizam ; IV) Rimski stoicizam —; G) Novoplatonizam ; D) Skepticizam ; Đ) Nauke i druge discipline u antici ; I) Istoriografija ; II) Medicina ; III) Jurisprudencija ; IV) Matematika ; V) Fizika i hemija ; VI) Astronomija ; VII) Filologija ; VIII) Žene u antičkoj nauci ; Pitanja

6. SREDNјI VEK ; A) Hrišćanstvo i filozofija ; B) Papa i kralј: dva gospodarau jednoj državi ; B) Avgustin - vera i znanje ; I) Filozofija i teologija ; II) Odbacivanje skepticizma ; III) Avgustin kao hrišćanski novoplatonovac ; IV) Volјa i znanje ; G) Sukob oko univerzalija i sholastika ; D) Toma Akvinski - harmonija i sinteza ; I) Zakon i pravo ; II) Ontologija ; III) Epistemologija ; IV) Shvatanje čoveka i filozofija morala ; V) Bog i svet ; VI) Problem zla ; T)) Marsilije Padovski i Vilijam Okam - od sinteze ka skepsi ; E) Martin Luter - voluntarizam i nominalizam: samo vera ; Ž) Univerzitetska tradicija ; 3) Arapska filozofija i nauka ; Pitanja;

7. USPON PRIRODNE NAUKE; A) Sporenje oko metoda; B) Frensis Bejkon - novi metod .; B) Astronomija- Kopernik i Kepler; I) Nauke i pojam iskustva ; II) Kopernik i heliocentrični sistem ; III) Kepler i putanje planeta; G) Fizika - Galilej i Nјutn; I) Nova otkrića ; II) “Afera Galilej” ; III) Nova kosmologija i matematizacija prirode; IV) Nјutn: proboj fizike ; D) Biološke nauke ; Đ) Čovek kao subjekt ; I) Promena paradigme u astronomiji ; II) Promena paradigme u mehanici ; III) Promena paradigme u optici ; Pitanja

8. RENESANSA I REALNA POLITIKA - MAKIJAVELI I HOBS ; A) Makijaveli - politika; kao manipulacija ; B) Politika kao ugovor i politika kao prirodno pravo - Altuzije i Grocije ; B) Hobs - pojedinac i samoodržanje ; I) Društvo kao časovnik ; II) Prirodni zakon kao pravilo razuma ; III) Liberalnost i liberalizam ; Pitanja

9. SUMNјA I VERA - ČOVEK U SREDIŠTU ; A) Dekart - metodička sumnja i razum ; I) Cogito ergo sum i pouzdan uvid ; II) Mehanicistička slika sveta i odnos između duše i; B) Paskal - logika srca ; B) Viko - istorija kao uzor ; Pitanja

10. RACIONALIZAM I SISTEM ; A) Spinoza - Bog je isto što i priroda ; I) Supstancija i atribut ; II) Nužnost i sloboda ;..; B) Lajbnic - monade i prestabilirana harmonija ; I) Svrha i uzrok - nova sinteza ; II) Najbolјi od svih mogućih svetova ; Pitanja

11. LOK - PROSVEĆENOST I JEDNAKOST ; A) Kritika i teorija saznanja ; I) Razjašnjenje pojmova ; II) Poreklo znanja ; B) Politička teorija - pojedinac i prava ; Pitanja;

12. EMPIRIZAM I KRITIKA SAZNANјA ; A) Barkli - unutrašnja kritika empirizma ; I) Esse znači percipi - idealistički empirizam ; II) Ukidanje supstancije i uvođenje Boga ; B) Hjum - empirizam kao kritika ; I) Teorija saznanja - ideje i impresije ; II) Empiristička kritika znanja; - analiza pojmauzroka ; III) Učenje o moralu - razlika između “jeste” i “treba” ; IV) Praktičko rasuđivanje i konvencije.; V) Empirizam i racionalizam ; - linije sukoba ; Pitanja

13. PROSVETITELjSTVO, LIBERALIZAM i UTILITARIZAM; A) Prosvetitelјstvo - razum i napredak ; I) Modernizacija i ponaučavanje ; II) Ovozemalјsko blagostanje ; III) Monteskje - podela vlasti i uticaj okruženja; IV) Helvecije - pojedinac i zadovolјstvo ; V) Volter - Fransoa-Mari Arue ; B) Reakcija na filozofiju prosvetitelјstva ; I) Ruso - “povratak prirodi” ; II) Berk - konzervativna reakcija ; B) Ekonomski liberalizam i filozofija utilitarizma; I) Adam Smit ; II) Rikardo i Maltus ; G) Utilitarizam; utilitaristički; račun i zakonska reforma ; I) Džeremi Bentam ; II) Džejms Mil ; D) Društveni liberalizam i liberalnost kao preduslovi racionalnosti ; I) Džon Stjuart Mil ; II) Tomas Hil Grin ; III) Džon Mejnard Kejns ; T) Politički liberalizam - Džon Rols ; Pitanja

14. KANT - “KOPERNIKANSKI OBRT” ; A) Transcendentalna filozofija - teorija saznanja, B) Transcendentalna filozofija - teorija morala...; B) Politička teorija ; G) Moć suđenja - svrhovitost i estetika ; Pitanja

15. ZASNIVANјE HUMANISTIČKIH NAUKA....; A) Okolnosti ; B) Herder i istorizam ; B) Šlajermaher i hermeneutika ; G) Istorijska škola; - Fon Savinji i Fon Ranke ; D) Drojzen i Diltaj - osobenost duhovnih nauka ; T)) Gašenje istorijske škole ; Pitanja

16. HEGEL - ISTORIJA I DIJALEKTIKA ; A) Refleksija, didaktika, iskustvo ; I) Transcendentalni preduslovi; kao istorijski stvoreni i kulturno relativni; II) Iskustvo kao formativna drama ; III) Dijalektika i totalitet ; B) Gospodar i rob; - borba za priznanje i društveni identitet ; B) Tradicija i razum; - napetost između opšteg i pojedinačnog ; Pitanja;

17. MARKS - OTUĐENјE I KRITIKA KAPITALIZMA; A) Dijalektikai otuđenje; B) Materijalističko shvatanje istorije; B) Proizvodne snage i proizvodni odnosi ; G) Višak vrednosti i eksploatacija ; D) Iz rasprave o marksizmu ; Đ) Fridrih Engels - porodica u marksističkom svetlu ; Pitanja j;

18. KJERKEGOR - EGZISTENCIJA I IRONIJA ; A) Neposredna i egzistencijalna komunikacija ; B) Tri stadijuma ; I) Obrazovno tumačenje; II) Sintetišuće tumačenje ; III) Ironično-refleksivno tumačenje ; B) Subjektivnost je istina ; Pitanja

19. SUKOB OKO SLIKE O ČOVEKU ; A) Darvin - genetika i prirodna selekcija ; I) Čovekovo poreklo: prirodnom selekcijom ; II) Kreacionizam i sociobiologija ; B) Niče - “smrt Boga” ; I) “Bog je mrtav” - evropski nihilizam ; II) Kritika metafizike i hrišćanstva ; III) Filozofija morala ; IV) Natčovek, volјa za moć i večno vraćanje istog; V) Teorija saznanja mjaeeavvvaa ; B) Frojd i nesvesni život duše ; I) Novo shvatanje čoveka u psihoanalizi ; II) San kao prolaz u nesvesno ; III) Teorija seksualnosti ; IV) Psihički aparat ; V) Represivna kultura i osećaj krivice ; VI) Psihoanaliza sa stanovišta teorije nauke; Pitanja

20. SOCIJALIZAM I FAŠIZAM ; A) Komunizam - Lenjin: partija i država ; B) Anarhizam i sindikalizam ; B) Socijaldemokratija; - blagostanje u društvu i parlamentarizam ; G) Fašizam - nacionalizam i red ; I) Kriza i delanje ; II) Politika i ekonomija ; III) Država i rasizam ; Pitanja

21. KA PONAUČENOM DRUŠTVU ; A) Uspon društvenih nauka ; I) Pozadina ; II) Emil Dirkem - društvo i solidarnost ; III) Ogist Kont - “prvosveštenik” sociologije; IV) Aleksis de Tokvil - američka demokratija.; V) Ferdinand Tenis - Gemeinschaft i Gesellschaft; VI) Georg Zimel - društveno tkivo ; VII) Maks Veber - racionalnost i herojski pesimizam ; a) Teorija nauke i idealni tipovi ; b) Tipovi delanja i vidovi legitimacije ; v) Protestantizam i kapitalizam ; g) Veberova dijagnoza savremenosti: herojski pesimizam ; VIII) Talkot Parsons - delanje i funkcija ; a) Emocije - emotivna neutralnost ; b) Univerzalizam - partikularizam ; v) Usmerenost ka egu - kolektivna usmerenost ; g) Pripisivanje - postignuće; d) Specifičnost - višestranost; B) Prirodna nauka i tehnologija ; I) Istorijat; II) Nova fizika: problem saznanja - Ajnštajn i Bor; III) Nova biologija:; problem redukcionizma - Frensis Krik ; IV) Naučni diverzitet i tehnološki razvoj .; - primenjena nauka i interdisciplinarni pristupi; a) Korisnost i ograničenja instrumentalnog razuma ilustrovani teorijom; normativnog odlučivanja; b) Potreba za interdisciplinarnom analizom ; V) Tumačenje teksta - posredovanje ili kritika? ; I) Gadamer - hermeneutička tradicija ; II) Derida, Fuko, Rorti - dekonstrukcija i kritika; Pitanja

22. IZ SAVREMENE FILOZOFIJE ; A) Pragmatizam: znanje se najbolјe stiče u zajednici ; B) Logički pozitivizam - logika i empirizam ; B) Karl Poper i “kritički racionalizam” ; G) Tomas Kun - promena paradigme u naukama ; D) Ludvig Vitgenštajn; - analitička filozofija kao praksa ; T)) Filozofija običnog jezika i govorni čin - Ostin i Serl ; E) Fenomenologija i egzistencijalizam - Huserl i Sartr ; Ž) Identitet i priznanje; - Simon de Bovoar i novija feministička filozofija.; Pitanja

23. MODERNOST I KRIZA; A) Kritika modernosti ; B) Martin Hajdeger - kroz poetsko ; B) Hana Arent - uIa asNua ; G) Jirgen Habermas - argumentativni put ; Pitanja ; Bibliografija ; Predmetni indeks ; Indeks imena

************


„Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“

Jirgen Habermas

Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931).

Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

Gunar Širbek (Gunnar Skirbekk, rođ. 1937. g.) i Nils Gilje (Nils Gilje, rođ. 1947. g.) su bili profesori filozofije nauke na Univerzitetu u Bergenu. Obojica su objavili više desetina filozofskih studija, prevođenih na brojne jezike. Na ovom izdanju sarađivali su još troje autora: Ane Granberg, Katrine Holst i Rasmus Slotelid, docenti na istom tom univerzitetu.

¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤

OPŠTI USLOVI:
Knjiga koju dobijate je ona koja je na slici. Ukoliko nije naznačeno da je knjiga nova ili nekorišćena, ponekad se desi da na predlistu stoji potpis, posveta ili pečat i da to nije navedeno u opisu. Ako vam takve stvari smetaju, pitajte me pre kupovine da proverim. Molim vas da komunikacija ide isključivo preko Kupindo poruka, ne telefonom. Cena je ta koja piše, molim vas da mi ne šaljete pitanja o poslednjoj i zadnjoj ceni.

SLANJE:
Knjige šaljem kao tiskovinu nakon uplate na račun. Pakujem ih bezbedno i pažljivo, dobijate ih u stanju u kojem su poslate. Poštarina za jednu pošiljku obično iznosi od 100 do 175 din, u zavisnosti od težine. Ne naplaćujem nikakve troškove pakovanja. Pošiljke preko 2 kg šalju se kao paket ili Post Express-om. Za četiri i više pojedinačno kupljenih knjiga (u to ne spadaju kompleti) ja snosim troškove poštarine. Potrebno je da uplatite/preuzmete knjigu u propisanom roku od 7 dana.

LIČNO PREUZIMANJE:
Lično se mogu preuzeti samo knjige kod kojih je ta opcija ponuđena i to isključivo u Pasterovoj ulici u Novom Sadu, u popodnevnim časovima, uz prethodni poziv da proverite da li sam kod kuće. Ako je za knjigu navedena samo opcija Pošta, lično preuzimanje nije moguće. Takođe, lično se mogu preuzeti i bilo koje dve ili više kupljenih knjiga.

SUSEDNE ZEMLJE I INOSTRANSTVO:
U inostranstvo se knjige šalju EMS-om. Cenovnik EMS usluga možete proveriti na sajtu Pošte Srbije. Okvirno, poštarina se kreće od 10-15 eur za prvu knjigu i oko 7 eura za svaku dodatnu. Za Crnu Goru i BiH novac možete uplatiti PostCash-om u svojoj pošti. Uplata je moguća i PayPalom, direktno na devizni račun ili preko WU. Pitajte pre kupovine koliki su troškovi dostave za inostranstvo, jer su često veći od cene same knjige.

INTERNATIONAL ORDERS:
I will send abroad. For your calculation, one hundred dinars roughly equals $1. Please register here:
https://www.limundo.com/Registracija/Kupindo
and then PM me on the link below for postage costs (they usually start at around 15 euro for the first book and 7 euro for each additional one)
https://www.kupindo.com/Clan/hrundi/PostaviPitanje

¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤


Moje ostale knjige:
http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=hrundi&Grupa=1

Predmet: 69763249
Nova, nekorišćena

Širbek, Gunar, 1937- = Skirbekk, Gunnar, 1937-
Gilјe, Nils, 1947- = Gilje, Nils, 1947-
Istorija filozofije : od antičke Grčke do savremenog doba / Gunar Širbek i Nils Gilјe ; u saradnji sa Ane Granberg, Katrine Holst i Rasmusom Slotelidom
s norveškog prevela Jelena Loma ; redakcija prevoda Goran Bojović
Jedinstveni naslov Filosofihistorie. srpski jezik
Vrsta građe naučna monografija ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2020
Izdavanje i proizvodnja Loznica : Karpos, 2020 (Beograd : Publish)
Fizički opis 575 str. : ilustr., fotogr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Granberg, Ane, 1966- = Granberg, Anne, 1966-
Holst, Katrine, 1974- = Holst, Cathrine, 1974-
Slotelid, Rasmus, 1964- = Slaatelid, Rasmus, 1964-
Loma, Jelena, 1982- = Loma, Jelena, 1982-
Bojović, Goran, 1968- = Bojović, Goran, 1968-
Biblioteka Supplementa Allographica / [Karpos, Loznica] ; 34
Prevod dela: Filosofihistorie / Gunnar Skirbekk og Nils Gilje i samarbeid med Anne Granberg, Cathrine Holst og Rasmus Slaatelid
Tiraž 300
Beleška o prevodiocu: str. [579]
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 555-568
Registri [predmetni, imenski].
Predmetne odrednice
Filozofija -- Istorija

SADRŽAJ
Uvodna reč
PREDGOVOR

1. PRESOKRATSKA FILOZOFIJA ; Uvodna reč ; A) Grčki polis: čovek-u-zajednici ; B) Tales ; B) Anaksi.mandar i Anaksimen ; G) Heraklit, Parmenid i Zenon ; I) Heraklit ; II) Parmenid ; III) Zenon ; D) Pomiritelјi: Empedokle i Anaksagora ; Đ) Demokrit ; E) Pitagorejci ; Ž) Osvrt na staru indijsku i kinesku misao; I) Poreklo indijske filozofije ; II) Upanišade ; III) Budistička filozofija ; IV) Bhagavad-Gita ; V) Konfučije ; VI) Filozofija taoizma ; Pitanja ; III) Protagora ; B) Sokrat ; Pitanja

3. PLATON - TEORIJA IDEJA I IDEALNA DRŽAVA; A) Znanje i biće ; I) Ideje i znanje ; II) Ideje i dobro ; III) Eros i obrazovanje ; IV) Neke zamerke teoriji ideja ; V) Ideje i celina ; VI) Analogije ; VII) Teorija ideja i čovekova uloga ; B) Država i dobro ; I) Obrazovanje i raslojavanje ; II) Moć i kompetencija ; III) Žena i muškarac ; B) Etička odgovornost umetnosti ; Pitanja

4. ARISTOTEL - PRIRODNI POREDAK; I ČOVEK KAO “POLITIČKO BIĆE” ; A) Ideja ili supstancija ; I) Platon i Aristotel ; II) Supstancija i svojstva ; B) Ontologija i epistemologija ; I) Neki osnovni pojmovi ; II) Četiri uzroka ; III) Promena i kosmologija ; IV) Aktualnost/potencijalnost; i hijerarhijsko-organska slika sveta ; B) Aristotel i ekologija ; G) Znanje i praksa ; I) Forme znanja ; II) Shvatanje čoveka i društva ; 1P) Dobar život ; IV) Pravedno društvo ; D) Umetnost - podražavanje i katarza ; Pitanja

5. POZNA ANTIKA ; A) Obezbediti sreću pojedinca ; I) Od grčkog polisa do helenističke imperije ; II) Nova problematika: pojedinac i opšti zakon B) Epikurejstvo - obezbediti blagostanje pojedinca.; B) Stoicizam - obezbediti sreću pojedinca ; I) Glavni elementi stoičkog učenja ; II) Kinici ; III) Grčko-helenistički stoicizam ; IV) Rimski stoicizam —; G) Novoplatonizam ; D) Skepticizam ; Đ) Nauke i druge discipline u antici ; I) Istoriografija ; II) Medicina ; III) Jurisprudencija ; IV) Matematika ; V) Fizika i hemija ; VI) Astronomija ; VII) Filologija ; VIII) Žene u antičkoj nauci ; Pitanja

6. SREDNјI VEK ; A) Hrišćanstvo i filozofija ; B) Papa i kralј: dva gospodarau jednoj državi ; B) Avgustin - vera i znanje ; I) Filozofija i teologija ; II) Odbacivanje skepticizma ; III) Avgustin kao hrišćanski novoplatonovac ; IV) Volјa i znanje ; G) Sukob oko univerzalija i sholastika ; D) Toma Akvinski - harmonija i sinteza ; I) Zakon i pravo ; II) Ontologija ; III) Epistemologija ; IV) Shvatanje čoveka i filozofija morala ; V) Bog i svet ; VI) Problem zla ; T)) Marsilije Padovski i Vilijam Okam - od sinteze ka skepsi ; E) Martin Luter - voluntarizam i nominalizam: samo vera ; Ž) Univerzitetska tradicija ; 3) Arapska filozofija i nauka ; Pitanja;

7. USPON PRIRODNE NAUKE; A) Sporenje oko metoda; B) Frensis Bejkon - novi metod .; B) Astronomija- Kopernik i Kepler; I) Nauke i pojam iskustva ; II) Kopernik i heliocentrični sistem ; III) Kepler i putanje planeta; G) Fizika - Galilej i Nјutn; I) Nova otkrića ; II) “Afera Galilej” ; III) Nova kosmologija i matematizacija prirode; IV) Nјutn: proboj fizike ; D) Biološke nauke ; Đ) Čovek kao subjekt ; I) Promena paradigme u astronomiji ; II) Promena paradigme u mehanici ; III) Promena paradigme u optici ; Pitanja

8. RENESANSA I REALNA POLITIKA - MAKIJAVELI I HOBS ; A) Makijaveli - politika; kao manipulacija ; B) Politika kao ugovor i politika kao prirodno pravo - Altuzije i Grocije ; B) Hobs - pojedinac i samoodržanje ; I) Društvo kao časovnik ; II) Prirodni zakon kao pravilo razuma ; III) Liberalnost i liberalizam ; Pitanja

9. SUMNјA I VERA - ČOVEK U SREDIŠTU ; A) Dekart - metodička sumnja i razum ; I) Cogito ergo sum i pouzdan uvid ; II) Mehanicistička slika sveta i odnos između duše i; B) Paskal - logika srca ; B) Viko - istorija kao uzor ; Pitanja

10. RACIONALIZAM I SISTEM ; A) Spinoza - Bog je isto što i priroda ; I) Supstancija i atribut ; II) Nužnost i sloboda ;..; B) Lajbnic - monade i prestabilirana harmonija ; I) Svrha i uzrok - nova sinteza ; II) Najbolјi od svih mogućih svetova ; Pitanja

11. LOK - PROSVEĆENOST I JEDNAKOST ; A) Kritika i teorija saznanja ; I) Razjašnjenje pojmova ; II) Poreklo znanja ; B) Politička teorija - pojedinac i prava ; Pitanja;

12. EMPIRIZAM I KRITIKA SAZNANјA ; A) Barkli - unutrašnja kritika empirizma ; I) Esse znači percipi - idealistički empirizam ; II) Ukidanje supstancije i uvođenje Boga ; B) Hjum - empirizam kao kritika ; I) Teorija saznanja - ideje i impresije ; II) Empiristička kritika znanja; - analiza pojmauzroka ; III) Učenje o moralu - razlika između “jeste” i “treba” ; IV) Praktičko rasuđivanje i konvencije.; V) Empirizam i racionalizam ; - linije sukoba ; Pitanja

13. PROSVETITELjSTVO, LIBERALIZAM i UTILITARIZAM; A) Prosvetitelјstvo - razum i napredak ; I) Modernizacija i ponaučavanje ; II) Ovozemalјsko blagostanje ; III) Monteskje - podela vlasti i uticaj okruženja; IV) Helvecije - pojedinac i zadovolјstvo ; V) Volter - Fransoa-Mari Arue ; B) Reakcija na filozofiju prosvetitelјstva ; I) Ruso - “povratak prirodi” ; II) Berk - konzervativna reakcija ; B) Ekonomski liberalizam i filozofija utilitarizma; I) Adam Smit ; II) Rikardo i Maltus ; G) Utilitarizam; utilitaristički; račun i zakonska reforma ; I) Džeremi Bentam ; II) Džejms Mil ; D) Društveni liberalizam i liberalnost kao preduslovi racionalnosti ; I) Džon Stjuart Mil ; II) Tomas Hil Grin ; III) Džon Mejnard Kejns ; T) Politički liberalizam - Džon Rols ; Pitanja

14. KANT - “KOPERNIKANSKI OBRT” ; A) Transcendentalna filozofija - teorija saznanja, B) Transcendentalna filozofija - teorija morala...; B) Politička teorija ; G) Moć suđenja - svrhovitost i estetika ; Pitanja

15. ZASNIVANјE HUMANISTIČKIH NAUKA....; A) Okolnosti ; B) Herder i istorizam ; B) Šlajermaher i hermeneutika ; G) Istorijska škola; - Fon Savinji i Fon Ranke ; D) Drojzen i Diltaj - osobenost duhovnih nauka ; T)) Gašenje istorijske škole ; Pitanja

16. HEGEL - ISTORIJA I DIJALEKTIKA ; A) Refleksija, didaktika, iskustvo ; I) Transcendentalni preduslovi; kao istorijski stvoreni i kulturno relativni; II) Iskustvo kao formativna drama ; III) Dijalektika i totalitet ; B) Gospodar i rob; - borba za priznanje i društveni identitet ; B) Tradicija i razum; - napetost između opšteg i pojedinačnog ; Pitanja;

17. MARKS - OTUĐENјE I KRITIKA KAPITALIZMA; A) Dijalektikai otuđenje; B) Materijalističko shvatanje istorije; B) Proizvodne snage i proizvodni odnosi ; G) Višak vrednosti i eksploatacija ; D) Iz rasprave o marksizmu ; Đ) Fridrih Engels - porodica u marksističkom svetlu ; Pitanja j;

18. KJERKEGOR - EGZISTENCIJA I IRONIJA ; A) Neposredna i egzistencijalna komunikacija ; B) Tri stadijuma ; I) Obrazovno tumačenje; II) Sintetišuće tumačenje ; III) Ironično-refleksivno tumačenje ; B) Subjektivnost je istina ; Pitanja

19. SUKOB OKO SLIKE O ČOVEKU ; A) Darvin - genetika i prirodna selekcija ; I) Čovekovo poreklo: prirodnom selekcijom ; II) Kreacionizam i sociobiologija ; B) Niče - “smrt Boga” ; I) “Bog je mrtav” - evropski nihilizam ; II) Kritika metafizike i hrišćanstva ; III) Filozofija morala ; IV) Natčovek, volјa za moć i večno vraćanje istog; V) Teorija saznanja mjaeeavvvaa ; B) Frojd i nesvesni život duše ; I) Novo shvatanje čoveka u psihoanalizi ; II) San kao prolaz u nesvesno ; III) Teorija seksualnosti ; IV) Psihički aparat ; V) Represivna kultura i osećaj krivice ; VI) Psihoanaliza sa stanovišta teorije nauke; Pitanja

20. SOCIJALIZAM I FAŠIZAM ; A) Komunizam - Lenjin: partija i država ; B) Anarhizam i sindikalizam ; B) Socijaldemokratija; - blagostanje u društvu i parlamentarizam ; G) Fašizam - nacionalizam i red ; I) Kriza i delanje ; II) Politika i ekonomija ; III) Država i rasizam ; Pitanja

21. KA PONAUČENOM DRUŠTVU ; A) Uspon društvenih nauka ; I) Pozadina ; II) Emil Dirkem - društvo i solidarnost ; III) Ogist Kont - “prvosveštenik” sociologije; IV) Aleksis de Tokvil - američka demokratija.; V) Ferdinand Tenis - Gemeinschaft i Gesellschaft; VI) Georg Zimel - društveno tkivo ; VII) Maks Veber - racionalnost i herojski pesimizam ; a) Teorija nauke i idealni tipovi ; b) Tipovi delanja i vidovi legitimacije ; v) Protestantizam i kapitalizam ; g) Veberova dijagnoza savremenosti: herojski pesimizam ; VIII) Talkot Parsons - delanje i funkcija ; a) Emocije - emotivna neutralnost ; b) Univerzalizam - partikularizam ; v) Usmerenost ka egu - kolektivna usmerenost ; g) Pripisivanje - postignuće; d) Specifičnost - višestranost; B) Prirodna nauka i tehnologija ; I) Istorijat; II) Nova fizika: problem saznanja - Ajnštajn i Bor; III) Nova biologija:; problem redukcionizma - Frensis Krik ; IV) Naučni diverzitet i tehnološki razvoj .; - primenjena nauka i interdisciplinarni pristupi; a) Korisnost i ograničenja instrumentalnog razuma ilustrovani teorijom; normativnog odlučivanja; b) Potreba za interdisciplinarnom analizom ; V) Tumačenje teksta - posredovanje ili kritika? ; I) Gadamer - hermeneutička tradicija ; II) Derida, Fuko, Rorti - dekonstrukcija i kritika; Pitanja

22. IZ SAVREMENE FILOZOFIJE ; A) Pragmatizam: znanje se najbolјe stiče u zajednici ; B) Logički pozitivizam - logika i empirizam ; B) Karl Poper i “kritički racionalizam” ; G) Tomas Kun - promena paradigme u naukama ; D) Ludvig Vitgenštajn; - analitička filozofija kao praksa ; T)) Filozofija običnog jezika i govorni čin - Ostin i Serl ; E) Fenomenologija i egzistencijalizam - Huserl i Sartr ; Ž) Identitet i priznanje; - Simon de Bovoar i novija feministička filozofija.; Pitanja

23. MODERNOST I KRIZA; A) Kritika modernosti ; B) Martin Hajdeger - kroz poetsko ; B) Hana Arent - uIa asNua ; G) Jirgen Habermas - argumentativni put ; Pitanja ; Bibliografija ; Predmetni indeks ; Indeks imena

************


„Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“

Jirgen Habermas

Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931).

Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

Gunar Širbek (Gunnar Skirbekk, rođ. 1937. g.) i Nils Gilje (Nils Gilje, rođ. 1947. g.) su bili profesori filozofije nauke na Univerzitetu u Bergenu. Obojica su objavili više desetina filozofskih studija, prevođenih na brojne jezike. Na ovom izdanju sarađivali su još troje autora: Ane Granberg, Katrine Holst i Rasmus Slotelid, docenti na istom tom univerzitetu.

69763249 Filozofija od antičke Grčke do savremenog doba ✔️

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.