ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Šeling, Fridrih Vilhelm
Filozofija umetnosti : opšti deo / Fridrih Vilhelm Jozef Šeling ; predgovor Sreten Petrović ; preveo Danilo N. Basta
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1984
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1984
Fizički opis 193 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Petrović, Sreten
Basta, Danilo N.
Zbirka Filozofska biblioteka
ISBN (Broš)
Napomene Prevod dela: Philosophie der Kunst / Friedrich Wilhelm Josef Schelling
Tiraž 4000
Šelingovo zasnivanje filozofije umetnosti: str. 7-56
Šelingovo delo: str. 57-59
Bibliografija o Šelingu: str. 60-62.
Predmetne odrednice Estetika

„U pismu Hegelu (1795), u kome se govori o stanju u nemačkoj filozofiji posle Kanta, Šeling uverava Hegela da „filozofija još nije dospela do kraja. Kant je dao rezultate; premise još nedostaju. A ko može da razume rezultate bez premisa?” (36,20)^ Plodan filozofski razvoj na transcendentalnim pretpostavkama bio je posle Kanta moguć utoliko što je svaki mislilac nemačkog klasičnog idealizma nastojao da da svoju interpretaciju Kantove filozofije; najzad, svaki je morao ne samo da stvori nacrt premisa, kako su to učinili Šeling i Fihte u želji da „isprave”, odnosno ,,dopune,? Kanta radi doslednijeg izvođenja „sistema” transcendentalne filozofije, već i da, prirodno, dođe do sasvim novih rezultata.

Sva tri filozofa, Fihte, Šeling i Hegel, kako je to uobičajeno u prezentaciji njihovih sistema, imali su za polaznu tačku jednu od triju Kantovih „kritika”. Isto tako, za sve njih je veoma značajno bilo to što su lični razlozi, osobeno intelektualni i emotivni, kao i epohalni, umnogome doprineli oblicima filozofskih sistema, predodredili ih. Fihte je pošao od Kritike praktičnog uma i bio pod snažnim uticajem francuske revolucije, kao što je to i Hegel bio. Razume se, ovaj polazi od protivrečnosti Kritike čistoga uma. Šeling je, pod uticajem romantizma i na osnovu osobene pesničke prirode koju je u sebi nosio, morao poći od Kritike moći suđenja. Nije bez teorijskog značaja to što je Šeling u vreme već prevladanog „estetičkog idealizma”, 1827. godine, Kantovu treću kritiku visoko ocenio, dodavši da je to „najdublje Kantovo delo, koje bi, da je njime mogao početi, kao što je završio, verovatno čitavoj njegovoj filozofiji dalo drugi pravac” (XXII, 247).

Ova izjava, naime, govori da je sam Šelingov početak vezan za pomenutu treću kritiku. On je učinio tu neophodnu „inverziju“ započeo s estetičkim problemima, sledeći onu „Kantovu dublju nameru“ da se tek obezbeđivanjem autonomije estetskog može izgraditi sigurna polazna tačka transcendentalne filozofije. Budući da je „transcendentalizam” pokušaj prevladavanja suprotnosti empirizma i racionalizma, materijalizma i idealizma, Šeling je upravo u intelektualnoj intuiciji pronašao teorijsko-saznajni princip filozofije, kao što je u estetskoj produkciji i umetničkom proizvodu pronašao ishodišni princip svoje filozofije. Umetnost postaje tako organon i ujedno dokument filozofije. “Genije” postaje delatni subjekt koji tvori onu najvišu sintezu u obliku umetnosti. Šelingov estetički idealizam, uprkos izvesnim promenama gledišta, traje, po meni, od 1795. do 1804. godine.
Uticaji. Na Šelinga je nesumnjivo podsticajno delovala Fihteova Wissenschaftslehre, posebno do 1795. godine, a zatim Šilerova Pisma o estetskom vaspitanju; najzad, ideje Spinozinog rada, Geteovi pogledi, filozofsko-mistička tradicija srednjega veka i, najznačajnije, misao romantičkih pesnika i filozofa braće Šlegel.“